Сабор св. арханђела Михаила сећа на службу небеских сила у историји спасења

Свети арханђел Михаило. Фото: СПН

Црквено предање нас учи да су анђели и арханђели створени као разумна бића, призвана на слободну службу Богу, а учење о њиховој природи обликовало је и сам идентитет хришћанске вере. У православном предању, они се описују као бестелесне и светлосне силе. По учењу Цркве, анђели стоје у непрекидном односу с Богом и делују као Његове слуге, које имају разум, вољу и слободу, али не и материјално тело. Зато њихово постојање није ограничено земаљским законима.

Деле се на девет чинова, распоређених у три јерархије. У највишој су серафими, херувими и престоли, који најближе предстоје Богу и непосредно учествују у прослављању и управљању Божјом светлошћу. Средња јерархија обухвата Господства, Силе и Власти, чија је улога да управљају нижим анђелима, обезбеђују ред у духовном свету и штите људе од демонских напада. Најнижа јерархија обухвата Начала, Арханђеле и саме Ангеле, који најближе служе људима, преносе Божје поруке и поучавају људе врлинском животу, чувајући их од страсти и зла. Сви ови чинови, ма колико различити по положају и служби, заједно чине небеску војску која једнодушно слави и извршава вољу Божју.

Архангели имају нарочиту службу – да предводе и штите, да објављују вољу Божју и да се у одређеним историјским тренуцима јављају као донесеоци кључних порука. Архангел Михаило у предању се описује као вођа небеских сила и чувар поретка, Гаврило као благовесник, а другим архангелима приписују се разне духовне службе које се односе на тешење, исцељење и узношење молитви.

Према древним списима, Сабор светог архистратига Михаила је као празник уведен у време када су се појавиле бројне заблуде и јереси о природи ангела, њиховој наводној самосталности, улози у стварању и њиховом пореклу.

Архангел Михаило, кога светотајински извори описују као вођу небеског поретка и браниоца истине, према предању, предводи анђеле у одбрани небеског поретка од отпадништва. Због тога га Црква види као пример верности и духовне одлучности. Уз њега се на Сабор слави и мноштво анђела чије се присуство у богословљу описује као непрекидна служба.

Црква је зато у IV веку јасно истакла да су небеске силе створене, да делују по Божјој вољи и да не постоји никакво двојство у свету који је, како учење наглашава, настао по једном Створитељу. Сабор светих ангела постао је начин да се православно учење учврсти и заштити од непримерених мистичких тумачења и паганских утицаја.

Тумачења светих Отаца (списима о анђелима посебно се истиче Дионисије Ареопагит) често подсећају да се празником обухвата „цело војинство небеско“, које се у предању спомиње као посредник Божје промисли. Наводи се да ангели, према библијском и светотајинском учењу, делују као чувари и водичи људи, што им даје посебно место у духовном животу верника. Сабор је временом постао празник који истиче управо ту непрекинуту везу небеског и земаљског света.

Историја Цркве бележи да је учење о ангелима добило посебно значење после осуде оригенистичких спорова, када је потврђено да су ангели слободно изабрали да остану у служби Богу, те да се у том избору нису поколебали. Тај моменат нагласио је њихову оданост као образац којим се, према предању, верници подстичу на духовну будност, истрајност и верност.

Сабор светих ангела у православној традицији зато остаје празник који негује сећање на невидљиве силе које, како учење наводи, учествују у историји спасења од самог почетка. Празник верницима упућује поруку о духовној стварности која није видљива очима, али је, према погледу Цркве, дубоко присутна у животу света.

СПН је раније писао о светим бесребреницима Козми и Дамјану.

Pročitajte takođe