Патријарх Порфирије у беседи на Ђурђиц: О смислу слободе и језику спасења

Патријарх Порфирије беседи у храму Св. Георгија на Старој Бежанији. Фото: СПЦ

У средишту тумачења патријарх Порфирије ставио је драматичан лик човека опседнутог мноштвом демона. По речима патријарха, тај призор показује колико човек губи слободу кад остави места злу и страсти, јер тад „он више није слободан и чини оно што нечиста сила хоће“.

Патријарх је објаснио да грех постепено разара људску слободу: свака страст је попут једног камена који гради „мозаик ропства“, из кога човек излази једино сусретом са Христом.

У наставку је рекао да је Гадаринац, потпуно предат демонским силама, својом вољом одбацио Бога, али да му Христос ипак прилази и исцељује га. Када је препознао у Христу Сина Божјег, пожелео је да пође за Њим. Међутим, они који су гледали последице исцељења – пропаст крда свиња – реаговали су негодовањем.

Патријарх је подсетио на њихово питање „Зашто си дошао?“ и објаснио да су гледали само материјалну страну и поремећени „бизнис“, док Христос није дошао да подржава такве циљеве, већ да „победи смрт“ и „победи ђавола“.

У истом духу додао је да се и данас често дешава да људи Цркву и Јеванђеље посматрају кроз социјалне, економске или политичке интересе. Подвукао је да вера не постоји да би испуњавала жеље или решавала друштвене амбиције, већ да човека врати слободи која долази од Бога.

У завршном делу беседе обратио се гостима из Грузије и истакао исповедање „Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве“. Рекао је да је једна глава, па је једно и тело, и да су удови Цркве распоређени по целој васељени. Осврнуо се на грузијску традицију вере, спомињући апостола Андреја и Свету Нину, наглашавајући да сви који се моле Христу, ма ком народу припадали, чине исто Тело.

Патријарх је истакао је да, упркос различитим језицима, у Цркви „говори једним језиком – језиком Христовим“, језиком спасења.

Pročitajte takođe