Како се у Украјини кажњавају новинари, а штити корупција

У Украјини се распламсава велики корупционашки скандал. Фото: СПН

Крајем октобра 2025. у Украјини је потписан акт који је снажно узнемирио јавност. Док су новинари који прате догађаје око Украјинске Православне Цркве (УПЦ) означени као претња безбедности, избио је један од највећих корупцијских скандала у новијој историји земље, пише украјинска редакција СПН.

У њега су умешани људи из најближег окружења председника Владимира Зеленског.

Одлуком државног врха, уведене су вишегодишње санкције новинарима Савеза православних новинара (СПН) и медијског пројекта „Први козачки“.

Њихове санкције обухватају одузимање имовине, забрану кретања, блокаду финансијских активности и забрану употребе телефона и интернета.

Иако против њих није доказано ништа осим критичког извештавања о положају верника и притисцима на канонску Цркву, означени су као претња држави. Њихови медији, на којима су и даље јавно доступни текстове и снимци, не садрже ништа осим описаних дешавања и критичких ставова о одлукама власти.

Неколико дана касније, у јавности је одјекнула прича названа „Миндичгејт“.

Истражни органи саопштили су да је у енергетском сектору деловала мрежа која је извлачила велики новац, намењен модернизацији и одбрани земље. Медији су пренели да се ради о сумама у висини од сто милиона долара, уз наводе да су актери блиски председнику. Спомињу се и снимци на којима се виде људи из врха државних структура. О новцу пронађеном током претреса објављени су снимци свежњева долара запечаћених у америчким банкама.

Кључни осумњичени у овом случају су бизнисмени Тимур Миндич и Александар Цукерман, који су, према наводима, успели да напусте земљу пре почетка претреса.

Иако је државни врх најавио дугорочне мере против њих, потписани акт увео је санкције ограничене на период од три године!

У документима обојица се наводе као држављани Израела, што је изазвало додатне недоумице: ако се воде као странци, поставља се питање на кога се санкције односе, и да ли украјински држављани истих имена остају изван домашаја мера. Уз то, задржавају могућност да и даље располажу некретнинама и средствима у земљи.

Тако се испоставило да су новинари добили далеко теже мере од оних који су осумњичени за проневеру сто милиона долара помоћи савезника Украјине.

Док се новинарима замера објављивање јавних текстова, корупциони скандал обухвата сумње у незаконито извлачење средстава од којих зависи функционисање државе у рату. У списима истраге налази се и изјава једног од оптужених у којој се наводи да је „два милиона отишло у Москву“, што додатно појачава тежину сумњи.

Уза све то, Миндич је већ много година претпознатљив као члан и сувласник „Квартала 95“, пројекта заслужног и за политичку каријеру Зеленског. Кад је афера избила, студио је саопштио да с Миндичем постоји „правна веза, али да он не учествује у активностима и не утиче на садржај и одлуке“.

То је у јавности одјекнуло као занимљив паралелизам према тврдњама да УПЦ има само канонску везу са Московском Патријаршијом, али не и управну зависност. Што украјинске власти, како је познато, не узимају у обзир.

Тешко је занемарити чињеницу да се за Цркву и њене вернике користи строжи аршин него за оне који се сумњиче за коруптивне радње.

Док новинарима који бране верска права следе најтеже мере, људи осумњичени за ратно профитерство практично не сносе озбиљне последице.

Истовремено, институција која је наметнула санкције новинарима – Савет за националну безбедност и одбрану – има своје представнике на снимцима у вези с том истом афером. То увелико појачава осећај неправде.

Закључак је јасан: док се у јавном дискурсу истичу демократске вредности и европски пут, у пракси новинари постају мета репресије, а корупција у самом државном врху тешко да доживљава стварне последице.

Ситуација открива дубок јаз између прокламованих принципа и начина на који се заиста поступа.

СПН је недавно писао и о другим „подвизима" режима Зеленског у односу на УПЦ.

Pročitajte takođe