Мисли наглас: Брнабић и Зеленски срели се у Кијеву

Зеленски и Брнабић у Кијеву. Фото: Танјуг

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић борави у званичној посети Украјини, где се 10. новембра 2025. састала с председником Владимиром Зеленским. Током разговора, Брнабић је захвалила Украјини на непоколебљивом ставу у поштовању територијалног интегритета Србије и Косова и Метохије као њеног нераздвојног дела.

„Велику захвалност дугујемо Украјини што у потпуности признаје и поштује територијални интегритет Републике Србије. Без обзира на све притиске, они не одустају од тог става, што изузетно ценимо“, поручила је Брнабић након састанка са Зеленским, премијерком Јулијом Свириденко и председником Врховне раде Русланом Стефанчуком.

Према њеним речима, у разговорима је било речи о даљем развоју билатералних односа, као и о сарадњи у процесу европских интеграција. Брнабић је нагласила да су министарства за европске интеграције двеју земаља усагласила меморандум о разумевању којим ће Србија пружити техничку и стручну подршку Украјини у том процесу.

Она је истакла да је током посете указана велика част не само Народној скупштини, већ и читавој Србији, будући да је имала прилику да разговара са највишим државним званичницима Украјине. Брнабић је подсетила да је позив за ову посету стигао од председника украјинског парламента Стефанчука и да је циљ сусрета јачање парламентарне сарадње и убрзање европског пута обе земље.

Састанак Брнабић и Зеленског означио је наставак пријатељских односа Србије и Украјине и потврдио узајамну подршку у очувању мира, сарадње и европских вредности.

Међутим, као православни не треба да заборавимо...

...С ким се срећу српски званичници.

Битно је истаћи да режим Владимира Зеленског и он, као његов шеф, активно учествују у прогонима канонске Украјинске Православне Цркве.

И на делу и на речима, Владимир Зеленски и све његове досадашње гарнитуре државног апарата биле су отворено антицрквене и подржавале су – ако не отворено, онда прећутно и не реагујући – отворене и неумољиве физичке, идејне, правне прогоне, хапшења, присилну мобилизацију свештенства, отимање храмова и имовине, као и фабриковање кривичних оптужби.

Шта рећи кад је главни човек задужен за „слободу савести“, а тиме и верске „слободе“ у Украјини – човек који је још у време СССР-а обављао прљаве богоборачке послове комунистичког режима? Виктор Јеленски познат је по низу „теоретских радова“ који су добрано подржани његовом вишедеценијском праксом у којој све пршти од мржње према свему хришћанском.

Сва непојмљиво дрска и безобразна поругања (од 2022. наовамо) моштију Кијево-печерских светих у пећинама Лавре, највеће ризнице таквог православног духовног блага на свету – идејно су чедо Виктора Еленског и осталих вуцибатина из режима Зеленског.

Цео православни свет био је згрожен дивљаштвом руководства једне „цивилизоване“ земље, која жели у Европу! Мада, гледајући на саму Европу, ни то дивљаштво посебно не чуди.

А шта тек рећи о свим гадостима која су видели сами храмови Кијево-печерске лавре, откад је из њих протерана УПЦ? Молитава тамо готово да и нема, а и кад се догоде – има се шта и видети.

Међутим, тамо су много чешће ствари које, чини се, имају за циљ само да поразе дух православних хришћана.

На УПЦ су, осим државног апарата, устале и остале деноминације, које се не срећу ни са каквим санкцијама режима, али зато жудно и гладно гледају на храмове, богослужбене предмете, уметничка дела и другу имовину УПЦ.

Ни од украјинског „правосуђа“ режима Зеленског није безбедан нико: од обичних верника, преко семинариста, монаха, ђакона и свештеника, све до архијереја највишег ранга.

Притом ћемо подсетити само на најфлагрантније случајеве. Овог лета, поглавару УПЦ, Његовом Блаженству Онуфрију, супротно украјинском Уставу, одузето је украјинско држављанство под лажним оптужбама да предстојатељ УПЦ има руско држављанство. То, наравно, није истина.

Фабриковано је - разуме се, под лажним оптужбама - више кривичних случајева против владике Арсенија, Митрополита свјатогорског и настојатеља истоимене Лавре. Оптужују га, углавном, за „оправдавање руске агресије“, што исто тако није истина. У старости, митрополит Арсеније трпи озбиљну физичку тортуру, коју би и млађи и здравији људи тешко поднели. О психичкој тортури можемо само претпостављати.

Ни владика Теодосије, Митрополит Черкаски, није избегао оптужбама.

Колико само „вреди“ случај пребијања владике Теодосија са свештенством и верницима у Саборном храму града Черкаси на празник Св. арханђела Михаила, храмовну славу те величанствене цркве?

Тај случај обишао је свет, јер је тешко било поверовати да у већински православној земљи банда војно способних мушкараца упада у место молитве и за време богослужења најбруталније пребија и повређује мноштво људи, без обзира на пол, године и то што су стајали на молитви. И пролива крв у Божјој кући.

Да подсетимо и на покушај отимања Саборног храма у граду Черновци у Буковини, месту које је врло јако, верно и утемељено у православљу. Тамо су свештенство и верници даноноћно бдели недељама, чувајући храм од рејдера и бандита, који су отели на десетине и стотине храмова широм Украјине. Често по цену властитог здравља.

Сам Зеленски више пута је јавно истицао да је Закон о забрани УПЦ његово „чедо“, чиме је и признао да је безусловно саучесник прогона Цркве.

Pročitajte takođe