Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка

Свети Аврамије Затворник. Фото: слободни извори

Свети Аврамије Затворник, који се у Срба слави и као крсна слава, још као дете је редовно посећивао цркву, одрастајући у побожној породици. Иако су му родитељи пожелели да се ожени, он је касније, вођен Божјом вољом, напустио град и повукао се у самоћу, предавши се духовном подвигу. После смрти родитеља, своје имање поделио је сиромашнима, пaзeћи да се његов ум не прилепи за овоземаљске ствари.

Током педесетогодишњег подвига, Свети Аврамије је два пута изашао међу људе.

Први пут је обраћао незнабожце у једном селу, где је подигао цркву и молио се за сабирање расејаног народа. Иако је био злостављан, окован и каменован, наставио је да се моли и поучава све старе и младе, док је својом вером и молитвом крстио све у име Оца и Сина и Светога Духа.

Други пут је изашао да спасе заблуделу синовицу Марију, вративши је на прави пут пре него што се поново повукао у самоћу.

Подвиг је наставио у миру све до упокојења 360. године у својој 70. години.

Живот Светог Аврамија сведочи о уздржању, смирености, целомудрености и молитвеном раду. Данас његово име и дела поштују као пример послушности Божјој вољи и хришћанске ревности.

Света Преподобномученица Анастасија пострадала је за Христа у 20. години живота, одбивши да одступи од вере.

Одгојена је као сироче у једном манастиру крај Рима, где јој је учитељица била монахиња Софија, и сама веома испуњена врлином. Анастасија се прочула међу вернима као велика подвижница, а међу незнабошцима као велика лепотица.

Зато је кнез Проб наредио да му је доведу и покушао да је одврати од вере. Кад није успео ни милом, ни силом, нареди да је понижавају и муче. Анастасија рече да би радо пострадала за Христа, да може, и стотину пута. Током мука, двапут је тражила воде, и напојио је хришћанин по имену Кирил, кога су зато убили.

Анастасији се јављао анђео Господњи да је крепи у мукама. Мучили су је жестоко, на крају јој одсекли језик и дојке, а онда је извели изван града и посекли мачем.

Праведна игуманија Софија, њена учитељица, нашла је њено тело и хришћански га сахранила. То је било у време цара Декија.

СПН је раније писао о спрском светитељу Арсенију Сремцу, другом Српском архиепископу и ученику Светог Саве.

Pročitajte takođe

Страсни понедељак: његово значење и смисао данашњих богослужења

Током Страсне седмице Христос је проповедао у Јерусалиму и био ухапшен, мучен, изведен пред суд и распет.

Лазарева субота – Врбица: нада у васкрсење и гранчице као симбол живота и наде

Црква обележава Лазарову суботу – васкрсење Лазарово. Она предсказује и Васкрсење Христово и наговештава свеопште васкрсење. Спаја богослужење, наду и дечју радост.

Рат затворио храмове, али није прекинуо и молитву у Светој земљи

У сенци рата и затворених светиња, верници у Јерусалиму надају се да ће Васкрс ипак бити дочекан у отвореним храмовима.

Свети Алексије човек Божји: Светац који је живео као просјак у очевом дому

Житије Светог Алексија, човека Божјег, доноси снажно сведочанство о одрицању, смирењу и подвигу који је остао сакривен од света све до његове смрти.

Синиша Бувач: Срџба, саможивост и лицемерство

Како у данашње време опростити? Отпустити од себе срџбу, саможивост и лицемерје? Како избавити од тих ђавољских замки у које врло лако може склизнути наша душа?

Припадници КФОР-а све чешће заинтересовани за Православље

Епископ Иларион служио је на Косову и Метохији поводом обележавања годишњице погрома и разговарао са припадницима КФОР-а заинтересованим за Православље.