Свети Јаков, брат Господњи, епископ који је написао прву Литургију
Свети апостол Јаков, брат Господњи. Фото: СПН
Свети Јаков, син праведног Јосифа, вереника Пресвете Дјеве, од младости је живео у строгом уздржању, одбијајући све што је доносило телесно уживање. Свети Јаков Праведни ранио се хлебом и водом, није пио вино нити употребљавао уље, а ноћи је проводио у молитви, носећи оштру власеницу. Колена су му, од непрестаних метанија, била као у камиле. Због свете чистоте и дубоке смирености народ га је називао Праведним.
Предање каже да је назив „брат Господњи“ понео јер је једини од синова Јосифових прихватио Исуса као санаследника свога дела очевине. Касније је, слушајући Христову науку, поверовао у Њега и постао један од Његових најближих ученика. По Васкрсењу, Христос му се јавио посебно, пре осталих апостола.
Господ га је поставио за првог епископа Јерусалимске Цркве и надахнуо да састави прву Литургију, по којој су касније своје службе уредили Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст. Својим речима и примером обраћао је многе у веру, због чега је уживао велико поштовање чак и код оних који нису веровали у Христа. Често је улазио у Светињу над Светињама, где се молио за народ, због чега су га звали „Офли“, што значи „утврђење народа“.
Његова вера и реч сабирале су мноштво људи, али су фарисеји и књижевници из зависти одлучили да га убију. Навели су га да се попне на кров храма и да народу говори против Христа. Међутим, Јаков је јавно исповедио да је Исус Син Божији и Васкрсли Господ.
Народ се радовао, а разјарени фарисеји су га бацили са крова. Док је лежао тешко рањен, молио се за оне који га убијају: „Господе, опрости им, јер не знају шта чине.“ Убрзо је преминуо од удара палицом по глави, предавши дух Господу.
Свети апостол Јаков први Јерусалимски оставио је Цркви и Саборну посланицу, једно од најдрагоценијих сведочанстава апостолске вере. Пострадао је у шездесет шестој години живота, а његове мошти почивају у близини храма у Јерусалиму.
СПН је раније писао о Светом Прохору Пчињском, пророку из пустиње на Козјаку.
Pročitajte takođe
Свети Пантелејмон: Лекар који је све дао сиромашнима и пострадао за Христа
Свети Пантелејмон је бесплатно лечио болесне, раздао богатство сиромашнима и пострадао за Христа у време цара Максимијана. Наша Црква слави га 9. августа.
Вера која исцељује и светли кроз векове: ко је света Параскева Римска?
Сваког 8. августа православни верници празнују спомен на Свету преподобномученицу Параскеву, у народу познату као Летња Петка, Ватрена Петка или Петка Трнова.
Пребиловачки новомученици: страдање које сведочи Христово Васкрсење
Пребиловци су место једног од најстрашнијих страдања Срба у Херцеговини и светиња где Црква молитвено чува спомен на више од осамсто убијених. Међу њима је петсто деце.
Света Марија Магдалина: прва сведокиња и благовесница Христовог Васкрсења
Седам злих духова није сломило њену душу: сусрет с Христом променио је њен живот. Наша Црква је слави 4. августа, а у народу је позната и као Блага Марија.
Свети пророк Језекиљ: Пророк страдања и наде у време Вавилонског ропства
Црква 3. августа прославља Светог пророка Језекиља, старозаветног гласника воље Божје и чудотворца.
Свети пророк Илија – непоколебљиви сведок истинитог Бога
Данас наша Црква прославља великог старозаветног пророка Светог Илију, који ће се поново вратити у последње дане пред Други долазак Господа Исуса Христа.