Од злата земаљског до блага небеског: Свети Андроник и Атанасија
Свети преподобни Андроник и супруга му Атанасија. Фото: СПН
У време владавине цара Теодосија Великог у Антиохији је живео побожни златар Андроник, човек познат по честитости и доброти. Његова супруга, Атанасија, кћи златара Јована, именом и животом сведочила је „бесмртност“ вере и врлине.
Њих двоје су, живећи у складу и молитви, богатство које су стицали делили на три дела – за сиромахе, за украшавање цркава и за скромне потребе дома. Грађани Антиохије их памтише као људе смиреног срца, који су сиромашнима служили као својој браћи, лично их негујући и хранећи.
После дванаест година брака, Бог им посла велико искушење: обоје њихове деце, син Јован и кћи Марија, изненада се разболеше и преминуше. Бол родитеља беше неизмерна, али Андроник је у болу изговорио речи праведног Јова: „Господ даде, Господ узе; нека је благословено име Господње.“
Атанасија је, пак, готово клонула од туге, све док јој се у виђењу није јавио свети мученик Јулијан и утешио је речима да њихова деца сада уживају небеску радост. Тај доживљај јој је отворио срце ка вишем позиву – животу у потпуном служењу Богу.
После тога, супружници су се договорили да напусте световни живот и пођу путем подвига. Разделили су све што су имали, ослободили слуге, и потпуно се предали Божјој вољи. Од тог тренутка њихов заједнички пут постаје истинско ходочашће вере. Посетили су света места у Јерусалиму и Александрији, а по благослову великог подвижника Данила, Андроник се замонашио у Скиту, док је Атанасија постала монахиња у женском манастиру Тавенисиота.
Дванаест година обоје су живели у молитви и посту, далеко једно од другог. Потом их је Божји промисао поново срео на путу ка Јерусалиму – али Андроник није препознао своју жену, јер се она подвизавала под мушким именом Атанасије и у монашком оделу. Заједно су живели још дванаест година у ћутању и молитви, у потпуном одрицању од себе, не знајући да их је Бог опет сјединио под истим кровом.
Тек на крају живота, када је Атанасија тешко оболела и замолила је старца Данила да после њене смрти прочита њено писмо и онда га преда Андронику. Приликом сахране откривена је тајна њеног идентитета. Андроник, дознавши да је „отац Атанасије“ заправо његова супруга, заплака од љубави и благодарности Богу. Убрзо након што је она предала дух Господу, и он се преставио у миру.
Њихова тела сахрањена су заједно, као сведочанство нераскидиве везе супружника који су на земљи делили љубав, а на небу добили вечни живот у Христу. Сећање на њих Православна Црква слави 22/9. октобра.
СПН је писао о двоје светих супружника – Светом Стефану Слепом и Светој мајци Ангелини Бранковић.
Pročitajte takođe
Свети Прокопије: како је сусрет с Христом преобратио гонитеља хришћана
Свети Прокопије био је римски војсковођа задужен за прогон хришћана. Исповедивши Христово име, постао је један од највећих мученика ране Цркве. Црква га слави 21. јула.
„Главу дајем, ал' свој народ не остављам“. Свети Сава Горњокарловачки
Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки је архијереј који ни у најтежим данима у НДХ није напустио своју епархију и поверени народ.
Свети Сисоје Велики, подвижник смирења и снажне вере
Свети преподобни Сисоје Велики, један од највећих египатских подвижника, остао је упамћен по смирењу, молитви, чудима и поукама о покајању, вери и духовној истрајности.
Живот и мучеништво светих царских новомученика Романових
Цар Николај II Романов и његова породица пострадали су 1918. Уводећи Русију у Велики рат на страни Антанте, он је несумњиво допринео спасу Срба и српске државе.
Сабор Светих апостола, празник Христових ученика и проповедника Јеванђеља
Сабор Светих апостола посвећен је дванаесторици најближих ученика Господа који су после Васкрсења и Вазнесења ширили Јеванђеље и оснивали прве хришћанске заједнице.
Свети Пајсије Светогорац: духовник који је молитвом мењао људска срца
Православна Црква 12. јула молитвено прославља и преподобног Пајсија Светогорца, једног од највољенијих светитеља савременог доба.