Како је философ Дионисије из Ареопага постао свештеномученик за Христа?

Погубљење Св. Дионисија Ареопагита. Фото: фреска манастира Високи Дечани

У првим вековима хришћанства, када је вера Христова тек почела да се шири по паганском свету, у Атини је живео мудрац и философ Дионисије, члан чувеног Ареопага – највишег суда и савета града. Када је Апостол Павле дошао у Атину и на брду Ареопагу беседио о непознатом Богу, Дионисије је међу првима поверовао у Христову реч. Тај сусрет постао је прекретница у његовом животу – од философа постао је сведок Васкрслог Господа.

После крштења, Дионисије је постао ученик Светог Павла и пратио га у мисионарским путовањима. По предању, присуствовао је и успењу Пресвете Богородице у Јерусалиму, где је лично видео чудесне догађаје који су пратили Њено пресељење у вечност.

Поставши први епископ у Атини, Свети Дионисије је храбро проповедао Јеванђеље. Својим ревносним проповедничким трудом, многе је привео вери Христовој. Својевремено је отишао у Рим, одакле је затим послат у Галију да проповеда и приводи незнабошце у хришћанство.

Када је у време прогона хришћана у доба цара Домецијана по наређењу римских власти био ухваћен, није се одрицао вере упркос мучењима, него је смело исповедао Христа као јединог Бога и Спаситеља. После дугог мучења, Дионисију је одсечена глава око 96. године у Паризу, на месту које је касније постало познато као Монмартр („брдо мученика“).

Према предању, након што је посечен, светитељ је узео своју главу у руке и, корачајући неколико километара, стигао до места где је желео да буде сахрањен. Ту је своју часну главу предао у руке једној богобојажљивој жени. На том месту је касније подигнута велика базилика посвећена њему — Сен Дени, која је вековима била и гробница француских краљева.

Његово мучеништво постало је сведочанство непоколебиве вере и снаге благодати Христове, која превазилази смрт.

Његови списи, познати као дела „Ареопагитика“, дубоко су утицали на хришћанску теологију и мистику. У њима је изложено учење о небеској јерархији, символици богослужења и путу душе ка обожењу.

Црква га слави као великог богослова који је спојио античку мудрост са хришћанским откривењем. Његове мисли и данас представљају живо сведочанство да истинска философија није само љубав према мудрости, већ љубав према самом Богу.

СПН је раније писао о Светим мученицима Трофиму, Саватију и Доримедонту и Светом мученику Зосими пустињаку.

Pročitajte takođe