Игуман Арсеније: Ми немамо култ мртвих!

Беседа игумана Арсенија. Фото:СПН

Он се осврнуо и на то како ми немамо култ мртвих, зато што наши мртви живе у Христу. Отац Арсеније је говорио такође и о потрошњи душе и тела.

У недељу, 12. октобра 2025.године, служена је Света Литургија у манастиру Рибница.

Литургијом је началствовао игуман манастира, отац Арсеније. Саслуживало му је братство манастира Рибница.

Након Литургије у манастирској сали је игуман Арсеније је произнео беседу. Беседи и Литургији присуствовао је српски СПН.

На почетку беседе игуман је говорио о томе како је лепо што су Срби повезани са својим покојнима. Како се сада и на радију упозорава да су Задушнице и да људи буду опрезни и стрпљиви у вожњи око гробља.

"Мислим се како је то лепо! Опет смо у неком нормалном стању. Предивно је то колико наш народ мисли на своје покојне, који су живи. Лепо је како смо повезани са свим тим нашима, који привремено нису са нама. Односно ми привремено нисмо са њима, а бићемо ако Бог да", - рекао је игуман.

Он је напоменуо како је безбожничка комунистичка власт све то желела да угуши и како су бранили људима да се сећају својих покојних. Све док и њима не би загустило. Тада би долазили код монаха и свештеника по помоћ. Тако се отац Арсеније присетио свог личног искуства док је служио у Острогу. У јеку државног терора монтенегрина против СПЦ к њему је долазио један од главних људи бившег црногорског председника Мила Ђукановића. Био је умишљен и пун себе док му није требала помоћ за сина. Проблем је у томе што се тај човек крио и долазио је по ноћи у манастир да га нико не види. Тада и Бог не помаже. Бог не воли кукавице, већ храбре.

"Ја сам га наравно оберучке прихватио! Зашто тако? Зашто се штекујеш, буразеру? Зашто не дођеш преко дана? Да се видимо, да се испричамо. Због тога што се крио и није добио помоћ. Хоћеш код Бога? Буди храбар! Бог воли храбре и одважне, а не кукавице!"

Даље се отац Арсеније осврнуо на један потпуно нови помодарски тренд у Србији. Људи одлазе на неке окултне сеансе у којима уз помоћ консталатора разговарају са својим мртвима. Демон запоседне те људе и они упадају у стање хипнозе. Игуман је све поучио да ми немамо култ мртвих! Наши мртви су живи, ми смо само привремено раздвојени.

"Било ми је мучно то да гледам на интернету! Народ на то хрли и на тај начин тражи опроштај за грехове својих предака. Могу чак и да разговарају са покојником кога је наш предак увредио. Они могу да иду у сва времена. И онда неко каже па ето и ви православци имате култ мртих. То имају Јапанци и Кинези. Ми немамо култ мртвих, ми знамо да су они живи. Ми треба да се помолимо за њих. Они су тренутно само у другом постојању. Они који Бога немају не знају да њиховим животима управљају или анђели или демони. Ми можемо за мртве да се молимо да им Бог опрости грехе. Њихови греси не могу да утичу на нас. Ми смо само одговорни за сопствене грехе. Од Бога треба да тражимо помоћ, ако су нешто наши преци забљали. Јадно је и бедно то што људи посећују такве сеансе."

Игуман се касније надовезао на мишљење једног човека, који је говорио о потрошеним људима. Тај човек је имућан и није се много мучио у животу. Он је мислио на људе, који су вредно радили током свог живота. Отац Арсеније објашњава како није важно да ли нам је потрешено тело, већ да ли нам је потрошена душа.

"Тело ће свакако ићи међу црве, важно је да ли је човеку потрошена душа. Чему то? Чему очувано тело да би и у старости уживали у својим страстима и гресима? Наравно, најбоље би било да су нам очувани и тело и душа, а најгоре је када су нам потрошени и душа и тело. Трагично је ако су и душа и тело потрошени . Када живимо како треба, хришћански, ван греха тада се и тело сачувава. Треба умерено јести и пити, али неумерено и безрезервно волети Бога. Нека је и тело потрошено, битно је да душу сачувамо."

Након беседе уприличена је трпеза љубави.

Раније је СПН писао како је Крст круна и опредељење.

Pročitajte takođe