Верници данас обележавају Михољске задушнице

Фото: Крстарица

Михољске задушнице, један су од великих дана у години, посвећених молитвеном сећању на упокојене, које православни верници обележавају ове године у суботу, 11. октобра 2025.

Тог дана верници се окупљају у храмовима и на гробљима, како би молитвом, свећом и сећањем призвали мир душама својих најмилијих.

У свим православним црквама служи се Света Литургија и парастос за упокојене, након чега се одлази на гробове, где се уређују гробна места, кади тамјаном и пале свеће.

Према древном обичају, на гроб се доноси кувано жито и вино које свештеник благосиља и прелива током парастоса. Жито симболизује вечни живот и васкрсење, а вино означава Христову крв и спасење.

У појединим крајевима Србије и даље се негује лепа традиција да се на овај дан дели храна или милостиња сиромашнима, као чин љубави учињен у име покојника. Такво дело милосрђа, верује се, доноси мир душама упокојених и благослов живима.

Народно веровање каже да је најбоље на гробље отићи у преподневним сатима, док је дан још обасјан сунцем, јер се сматра да тада молитве лакше допиру до неба. За оне који не могу да оду на гроб, у храму се пали свећа за покој душе, као знак да се ближњи не заборављају и да их у молитви и љубави увек носимо са собом.

На задушнице се у црквама често помињу и речи Светог Јована Златоустог: „Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих.“

Поред Михољских или јесењих, Српска Православна Црква у свом календару има још три задушна дана: Духовске или летње, пролећне – у седмици пре Великог поста, и Митровске или зимске. Све падају у суботу, дан који у хришћанској традицији симболизује време када је Христос починуо у гробу уочи Васкрсења.

Михољске задушнице, иначе су, уз Видовданске – свенародни дан сећања на наше покојнике. Они су једна од посебних одлика Српске Православне Цркве, по којима се разликујемо у односу на остале Помесне Цркве.

СПН је раније писао о задушницама и томе како се све можемо сећати и на делу молити за наше покојнике.

Pročitajte takođe

Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу

Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).

Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет

Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.

„Њега послушајте“: Порука Преображења за живот сваког хришћанина

Преображење Господње открива славу Христову, али и показује пут човека ка Богу – кроз молитву, подвиг, чистоту, покајање и веру.

Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана

После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.

Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост

У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић

Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.