Завршен научни скуп у манастиру Буково

Научни скуп у Букову. Фото: Епархија тимочка.

У организацији Православне Епархије тимочке и Православног богословског факултета Универзитета у Београду у манастиру Буково је 4. и 5. октобра одржан научни скуп под називом Манастир Буково у Неготинској Крајини.

Скуп је окупио угледне истраживаче из области историје, историје уметности, историје књижевности, богословља и агрономије, чији је циљ био да из различитих углова и у мери у којој је то могуће осветле богато историјско и духовно наслеђе те неготинске светиње.

Скуп је отпочео служењем Свете Литургије у манастирској цркви Светог Николе, којом је началствовао протојереј-ставрофор Игор Ивковић.

Након чега је уследило свечано отварање скупа током којег су учеснике и госте поздравили архимандрит Козма, игуман манастира Буково, и презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета.

Потом је уводно излагање одржао Ивица Трајковић – „Манастир Буково, светионик духовности Неготинске Крајине“.

У првој сесији, посвећеној историји манастира, поднета су следећа саопштења: Улога исихазма у обликовању сакралне топографије Неготинске Крајине у средњем веку (Лазар Љубић), Богослужење и јавно приказивање хришћанских верских симбола на османском Балкану (XV–XVIII век) (Александар Фотић), Maнастири Неготинске Крајине у оквиру Београдске митрополије (1718–1739) (Љиљана Пузовић), Манастир Буково од 1834. до 1913. године (Никола Милутиновић) и Манастир Буково од 1913. године до данас (Игор Ивковић).

Другу сесију, која тематизује уметничко наслеђе манастира, чинила су излагања следећих наслова: Архитектура и историја цркве манастира Буково: прелиминарна запажања (Иван Стевовић), Фреске у олтарском простору цркве Светог Николе манастира Буково (Светлана Пејић и Владимир Божиновић), Представа „О тебе радујетсе“ у уметности обновљене Српске Патријаршије (Вељко Гогановић), Уметност између вере и нације: религиозно сликарство у манастиру Буково крајем XIX и почетком XX века (Игор Борозан), Ботаничка уметност Рафаила Момчиловића: две слике винове лозе из манастира Буково (Јована Николић) и Ризница манастира Буково као огледало богослужења у Епархији тимочкој (Вук Даутовић).

У последњој сесији тог дана било је речи о виноградарству и винарству, делатностима по којима су манастир Буково, као и читава Неготинска Крајина, познати.

Стога су биле представљена саопштења под називом: Вино као евхаристијски принос и његова улога у свакодневном животу монашких заједница Православне Цркве (Србољуб Убипариповић) и Улога школе и манастира у Букову у филоксерној кризи крајем XIX века (Мирослав Николић).

Други дан скупа је такође отпочео светом Литургијом, коју су служили протојереј Зоран Ранковић, протојереј-ставрофор Игор Ивковић и протојереј Бобан Стојковић.

У оквиру четврте сесије скупа, посвећене писаном наслеђу манастира Буково, поднета су саопштења под насловима: Стара библиотека манастира Буково (Жарко Војновић), Светолик Ранковић и манастир Буковo (Горан Максимовић), Архив манастира Буково (Зоран Ранковић), Манастир Буково у документима Историјског архива у Неготину (Ненад Војиновић) и Манастир Буково у документима Државног архива Србије (Ана Врањеш).

У последњој сесији, која доноси биографије истакнутих буковских монаха, била су садржана следећа саопштења: Биографија архимандрита Прокопија Бујишића (Урош Шешум), Рувим Окановић, игуман манастира Буково (Лука Станојевић) и Прилог биографији и библиографији архимандрита Герасима Јуришића (Бобан Стојковић).

Научну конференцију је пригодним речима и уз срдачну захвалност свим учесницима закључио домаћин, архимандрит Козма.

Раније је СПН писао о Богородичиним данима у Зајечару.

Pročitajte takođe