Свети Јевстатије, војсковођа и Христов мученик

Свети великомучечник Јевстатије Плакида. Фото: СПЦ

Празник Светог великомученика Јевстатија у црквеном календару означен је подебљаним словима, што сведочи о његовом значају у православној традицији. Ловци га још од трећег века сматрају својим заштитником.

Свети Јевстатије, који се пре крштења звао Плакида, био је римски војсковођа познат по праведности и милосрђу. У једном ловачком походу догодило му се оно пресудно – Господ је „уловио“ самог ловца. У роговима јелена угледао је светли крст и чуо глас који га је упитао „Зашто ме гониш, Плакиде?“

Павши на земљу ничице, Плакида упита ко му се обраћа и глас му рече: „Ја сам Исус Христ, Бог, који се ради спасења људи оваплотих, добровољно претрпех страдања и крсну смрт, и кога ти, не знајући, поштујеш. Твоја добра дела и многе милостиње изиђоше преда ме, и ја зажелех да те спасем. И ево ти се јавих, да те уловим у моје познање и присајединим верним слугама мојим; јер ја нећу да човек који твори праведна дела погине у мрежама ђавољим“.

Плакид ту и тада прихвати Господа и упита шта даље да чини. Глас му је рекао да потражи хришћанског свештеника, који ће га научити путу спасења.

Ту је са супругом и синовима примио крштење, добивши име Јевстатије.

После тога, живот му је постао испуњен страдањима и искушењима, јер по речима Господњим – било је потребно да докаже своју веру и преданост, а то се не постиже у благостању. На крају страдања, Господ му обећа да ће пратити Његова благодат, и да ће га прославити и на небу и пред људима.

Код куће је поделио то откровење са супругом, а она прихвати вољу Господњу и поче молити за трпељивост.

На његов дом удари болест, смрт, лопови, богати војвода постаде сиромах преко ноћи. Али, као и Јов, благосиљао је Господа: „Господ даде, Господ узе; како се Господу хтеде, тако и би; нека је благословено име Господње“ (ср. Јов. 1, 21).

На путу у Египат Јевстатије је остао без породице – жену су му отели, а децу однеле звери. Годинама је живео скромно као најамник, све док га цар Трајан није позвао да се врати у војску и предводи римске легије. Јевстатије је остварио победу, а на путу назад у Рим поново је пронашао супругу и синове.

По смрти цара Трајана, власт је преузео Адријан, који је затражио од Јевстатија да принесе жртву римским боговима. Храбро исповедивши да је хришћанин, Јевстатије је са породицом подвргнут суровим мучењима. Пошто звери нису могле да им нашкоде, бачени су у усијаног металног вола, где су предали душе Богу. Њихова тела, трећег дана пронађена неповређена од огња, постала су извор дивљења и снажног сведочанства вере.

Хришћани су чесно сахранили Јевстатија, његову супругу и синове, а њихов подвиг вековима остаје пример непоколебљиве вере и жртве за Христа. Народ је тада узвикнуо: „Велики је хришћански Бог!“, а цар Адријан остао је упамћен по неправедном и узалудном прогону.

СПН је раније писао и о Светим мученицима Трофиму, Саватију и Доримедонту и Светом мученику Зосими пустињаку.

Pročitajte takođe

Преподобни Симеон Мироточиви: Од великог жупана до светогорског подвижника

Црква 26. фебруара слави светог преподобног Симеона Мироточивог, родоначелника Немањића, ујединитеља српских држава и духовног горостаса.

Тутински мученици страдали пре 83 године у тутинском храму

У храму Светих апостола Петра и Павла у Тутину обележена је 83. годишњица страдања свештеника Уроша и Луке Поповића и младића Јаблана Раковића.

Чудеса свештеномученика Власија, епископа који је и звери благосиљао

Свети свештеномученик Власије, познат и као свети Влахо, прославља се 24/11. фебруара. Његова вера била је јача и од огња и од мача.

Свети мученик Ђорђе Кратовски: 18-годишњи исповедник вере у Христа

Данас Црква слави светог Ђорђа Кратовца, српског младића који је кроз муке остао веран Христу, одбацивши сва искушњења и обећања својих убица. Страдао је 1515 у Софији.

Свети мученик Никифор: Прича о (не)мирењу и (не)праштању

У Антиохији пријатељство двојице мушкараца покварила је злоба. Један је сачувао главу на раменима, а изгубио живот вечни, а други је примио венац.

Беле покладе – дан праштања на прагу Великог поста

Беле покладе нису само обичај нити последњи дан белог мрса, већ духовни праг. С тог прага бирамо да ли ћемо у пост ући формално или с одлуком да се истински изменимо.