Српски лидери и удружења осудили претње Србима и СПЦ у БиХ

Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Тузли. Фото: Епархија зворничко-тузланска

Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Тузли. Фото: Епархија зворничко-тузланска

Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је да претње свештенству Српске Православне Цркве у Тузли нису само напад на веру, већ напад на само постојање српског народа у Федерацији БиХ.

„Годинама гледамо исти образац – ћутање власти у Сарајеву на антисрпске наративе, толерисање говора мржње према Србима и покушаје да се избрише српско присуство. То је политика која траје деценијама и која би, да нема Републике Српске, већ одавно однела све што је српско на овим просторима“, навео је Додик.

Он је додао да Република Српска мора бити јака и одлучна. „Република Српска је гарант да Срби неће нестати, да нико неће моћи да их претвори у грађане другог реда и да ће свака рука која пријети наићи на границу коју народ Српске чува“, истакао је Додик.

Уз то, он је позвао Србе и да поштују и штите све богомоље у БиХ, наглашавајући да „где почиње Федерација, почиње мржња према српском имену и вери“.

Сташа Кошарац, заменик председавајућег Савета министара, навео је да ове претње нису изолован случај већ део дуготрајног узорка напада на православне светиње и српске повратнике.

„Пријетње свештеним лицима, безочни напади на православне светиње додатно подривају ионако крхко поверење и уносе додатни страх, горчину и узнемиреност код преосталих Срба у ФБиХ“, рекао је Кошарац. Он је нагласио да је неприхватљиво да Сарајево не реагује на растућу антисрпску хистерију.

„Невјероватно је то што Сарајево упорно ћути на мржњу и све интензивнију антисрпску хистерију у ФБиХ, чије посљедице видимо скоро сваки дан кроз нападе и угрожавање живота, безбједности, духовног и културног идентитета српског народа у ФБиХ", закључио је он.

Председница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да порука Џевада Хасића показује да су приче о мултиетничности Тузле „чиста лаж“.

„Ко верује у њихову добру намеру према Србима тај је јако наиван. Они и даље мисле и желе потпуно да очисте Тузлу и тузлански крај од Срба, а тако раде и у мањим општинама и околним селима“, рекла је Рајилићева и додала да би надлежне институције ФБиХ требало да осуде и процесуирају такве инциденте.

Декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого оценио је да порука мржње Хасића одражава стање свести у Федерацији БиХ.

„У тој поруци уједно се нападач хвали мултиетничношћу, а пријети насилним преласком на ислам“, рекао је Ђого, наглашавајући да је порука упућена свим Србима у Тузли, јер је Црква „услов и темељ опстанка преосталих Срба“.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта указао је да је намера писма да пошаље поруку малобројним Србима у Тузли и ФБиХ да је најбоље да се иселе или пређу на ислам.

„Преостали Срби у ФБиХ су угрожени. Код њих овакви поступци радикалних исламиста изазивају осећај узнемирености и осећај да су препуштени сами себи“, рекао је Линта и апеловао на међународну заједницу да осуди овај чин и позове надлежне на санкције.

Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић навео је да најновије претње потврђују да је Тузла град нетрпељив према свему што је српско.

„Ништа ново за муслимански град Тузлу. Остала је предрасуда да је Тузла мултиетничка, а управо се у том граду и у тузланском крају, током рата и после њега, дешава највише напада на Србе и СПЦ“, рекао је Радановић.

Бранимир Којић, председник општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице, додао је да претње показују да муслимански фундаменталисти не желе мир и саживот, већ да спроводе Исламску декларацију Алије Изетбеговића.

„Тузла већ одавно није мултикултурални град, иако га многи тако лажно представљају. Тражим да свештенство и сви Срби у Федерацији буду заштићени, јер притисци које они трпе су недопустиви у 21. веку“, рекао је Којић.

Социолог Владимир Васић оценио је да шовинистичке поруке упућене Србима и СПЦ представљају „још један ексер у мртвачком сандуку БиХ“. „Изненађујуће је да се, ни 30 година након рата, неки нису обрачунали са мржњом и говором мржње“, рекао је Васић и додао да такви поступци појединаца најбоље осликавају стање у ФБиХ и откривају ко подрива идеју саживота.

Он је указао да се друштвено-политичка криза у БиХ прелива на појединце, што доводи до све чешћих појава непримереног и мржњом надахнутог понашања, нарочито усмереног против СПЦ.

Он је истакао да Храм у Тузли, изграђен 1882, и даље изазива незадовољство код појединих „новопечених патриота“ који игноришу историјски допринос Срба.

Васић је позвао институције да реагују и спрече релативизацију и оправдавање оваквих порука, подсетивши на случај имама из Козарца.

„Сада су на потезу политичари и представници верских заједница. Не смијемо дозволити да се овакви испади релативизују и штите“, нагласио је он.

Иако је инцидент изазвао огорчење, Исламска верска заједница није осудила претње, што додатно истиче недостатак шире реакције и санкција у Федерацији БиХ.

СПН је раније писао о  речима владике Илариона да је СПЦ уз свој народ у Републици Српској.

Клирик ПЦУ организовао анкету о црквеној припадности и доживео изненађење

На питање клирика ПЦУ из Ровна којој Цркви Украјинци дају предност, већина корисника друштвене мреже Threads одговорила је — УПЦ.

Зашто јерархија ПЦУ нема легитимитет: шта кажу помесне Цркве

Поглавар ПЦУ одбија да реши проблем легитимности рукоположења. Међутим, о томе говоре готово све помесне Цркве — чак и оне које су признале ПЦУ.

„Слобода се тако не уређује“: митрополит Теодосије о тајном извештају Фанара

Архијереј је прокоментарисао хронику о стварању ПЦУ

Митрополит УПЦ: Све Помесне Цркве треба да сазнају како је створена ПЦУ

Митрополит Антоније позвао је све Помесне Цркве да проуче извештај о стварању ПЦУ и да отворе свеправославни разговор о тим догађајима.

Ексклузивно: Документ Фанара описује притисак током стварања ПЦУ

У хроници за патријарха Вартоломеја наводе се праћење делегације Константинопоља и притисак Петра Порошенка током „ујединитељског сабора“

Папа Лав XIV у Лурду критиковао француски закон о еутаназији

Поглавар Римокатоличке цркве позвао медицинске раднике да брину о болеснима, а не да им окончавају живот