Српски лидери и удружења осудили претње Србима и СПЦ у БиХ

Саборни храм Успења Пресвете Богородице у Тузли. Фото: Епархија зворничко-тузланска

Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је да претње свештенству Српске Православне Цркве у Тузли нису само напад на веру, већ напад на само постојање српског народа у Федерацији БиХ.

„Годинама гледамо исти образац – ћутање власти у Сарајеву на антисрпске наративе, толерисање говора мржње према Србима и покушаје да се избрише српско присуство. То је политика која траје деценијама и која би, да нема Републике Српске, већ одавно однела све што је српско на овим просторима“, навео је Додик.

Он је додао да Република Српска мора бити јака и одлучна. „Република Српска је гарант да Срби неће нестати, да нико неће моћи да их претвори у грађане другог реда и да ће свака рука која пријети наићи на границу коју народ Српске чува“, истакао је Додик.

Уз то, он је позвао Србе и да поштују и штите све богомоље у БиХ, наглашавајући да „где почиње Федерација, почиње мржња према српском имену и вери“.

Сташа Кошарац, заменик председавајућег Савета министара, навео је да ове претње нису изолован случај већ део дуготрајног узорка напада на православне светиње и српске повратнике.

„Пријетње свештеним лицима, безочни напади на православне светиње додатно подривају ионако крхко поверење и уносе додатни страх, горчину и узнемиреност код преосталих Срба у ФБиХ“, рекао је Кошарац. Он је нагласио да је неприхватљиво да Сарајево не реагује на растућу антисрпску хистерију.

„Невјероватно је то што Сарајево упорно ћути на мржњу и све интензивнију антисрпску хистерију у ФБиХ, чије посљедице видимо скоро сваки дан кроз нападе и угрожавање живота, безбједности, духовног и културног идентитета српског народа у ФБиХ", закључио је он.

Председница Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић сматра да порука Џевада Хасића показује да су приче о мултиетничности Тузле „чиста лаж“.

„Ко верује у њихову добру намеру према Србима тај је јако наиван. Они и даље мисле и желе потпуно да очисте Тузлу и тузлански крај од Срба, а тако раде и у мањим општинама и околним селима“, рекла је Рајилићева и додала да би надлежне институције ФБиХ требало да осуде и процесуирају такве инциденте.

Декан Богословског факултета у Фочи Дарко Ђого оценио је да порука мржње Хасића одражава стање свести у Федерацији БиХ.

„У тој поруци уједно се нападач хвали мултиетничношћу, а пријети насилним преласком на ислам“, рекао је Ђого, наглашавајући да је порука упућена свим Србима у Тузли, јер је Црква „услов и темељ опстанка преосталих Срба“.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта указао је да је намера писма да пошаље поруку малобројним Србима у Тузли и ФБиХ да је најбоље да се иселе или пређу на ислам.

„Преостали Срби у ФБиХ су угрожени. Код њих овакви поступци радикалних исламиста изазивају осећај узнемирености и осећај да су препуштени сами себи“, рекао је Линта и апеловао на међународну заједницу да осуди овај чин и позове надлежне на санкције.

Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић навео је да најновије претње потврђују да је Тузла град нетрпељив према свему што је српско.

„Ништа ново за муслимански град Тузлу. Остала је предрасуда да је Тузла мултиетничка, а управо се у том граду и у тузланском крају, током рата и после њега, дешава највише напада на Србе и СПЦ“, рекао је Радановић.

Бранимир Којић, председник општинске Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице, додао је да претње показују да муслимански фундаменталисти не желе мир и саживот, већ да спроводе Исламску декларацију Алије Изетбеговића.

„Тузла већ одавно није мултикултурални град, иако га многи тако лажно представљају. Тражим да свештенство и сви Срби у Федерацији буду заштићени, јер притисци које они трпе су недопустиви у 21. веку“, рекао је Којић.

Социолог Владимир Васић оценио је да шовинистичке поруке упућене Србима и СПЦ представљају „још један ексер у мртвачком сандуку БиХ“. „Изненађујуће је да се, ни 30 година након рата, неки нису обрачунали са мржњом и говором мржње“, рекао је Васић и додао да такви поступци појединаца најбоље осликавају стање у ФБиХ и откривају ко подрива идеју саживота.

Он је указао да се друштвено-политичка криза у БиХ прелива на појединце, што доводи до све чешћих појава непримереног и мржњом надахнутог понашања, нарочито усмереног против СПЦ.

Он је истакао да Храм у Тузли, изграђен 1882, и даље изазива незадовољство код појединих „новопечених патриота“ који игноришу историјски допринос Срба.

Васић је позвао институције да реагују и спрече релативизацију и оправдавање оваквих порука, подсетивши на случај имама из Козарца.

„Сада су на потезу политичари и представници верских заједница. Не смијемо дозволити да се овакви испади релативизују и штите“, нагласио је он.

Иако је инцидент изазвао огорчење, Исламска верска заједница није осудила претње, што додатно истиче недостатак шире реакције и санкција у Федерацији БиХ.

СПН је раније писао о  речима владике Илариона да је СПЦ уз свој народ у Републици Српској.

Pročitajte takođe

Мисли наглас: да ли ће саучесник у прогону цркве постати амбасадор Украјине у Србији?

Пре неки дан у украјинским медијима појавила се информација да је председник Украјине Зеленски одлучио да замени амбасадора у Србији.

Небеска или Астрална Србија? – Православље и духовност Њу Ејџа

Постоје ли заиста људи, који могу да предвиде будућност помоћу тарот карата или нумерологије? Постоји ли заиста гледање у будућност и људи за које се сматра да поседују натприродне моћи? Да ли је то дар Божији или циркус ђавољи? Зашто је то пут којим се чешће иде и због чега људи уопште посежу за таквом врстом помоћи?

Панправославна делегација у Вашингтону тражи заштиту УПЦ

Чланица Конгреса САД Ана Паулина Луна разговарала је у Вашингтону са панправославном делегацијом о прогону УПЦ и тражила да САД подрже заштиту верских права.

Архијереј МПЦ: Јединство Цркве изнад свега, МПЦ не треба још један томос

Митрополит Јован изнео је став да аутокефалију треба да дарује Мајка-Црква и упозорио на последице продубљивања подела у православљу.

Црква на Румији постаје званично место верског наслеђа

Држава Црна Гора коначно је направила историјски корак ка правном признању Цркве Свете Тројице на Румији, символа вере и саборности свих народа Бара и околине.

СПЦ и српски повратници у ФБиХ све чешће мета напада

У последње три године у Федерацији БиХ учестали су напади на Србе и светиње СПЦ, док институције углавном ћуте и не обезбеђују заштиту верника и имовине.