Православна Црква слави свете страдалнике за веру у Христа
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт. Фото: слободни извори
Ови свети мученици страдањем су потврдили непоколебиву веру у Христа у време жестоких гоњења.
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
Према предању, у трећем веку, Трофим и Саватије стигли су у Антиохију у време када је цар Пробон наредио да се обаве велике жртве идолима. Док су паганске свечаности окупљале масе, они су, остајући верни хришћанској вери, одбили да учествују у обредима. Такав став изазвао је гнев власти – Саватије је убрзо подвргнут мучењу и преминуо, док је Трофим послат у Синоп, где је срео сенатора Доримедонта.
Доримедонт, иако човек угледа и положаја, примио је хришћанство и није се уплашио прогона. Заједно са Трофимом сведочио је своју веру пред судијама, због чега су обојица били изложени суровим мучењима. Иако различитог порекла и друштвеног положаја, ујединила их је храброст и оданост Христу, што је убрзо било запечаћено мученичком смрћу.
Сећање на њихово страдање подсећа вернике на снагу вере која премошћује границе и положаје и на то да је оданост истини могућа и у најтежим тренуцима. Њихова имена остала су уписана у црквени календар као пример истрајности и духовне победе над пролазним искушењима овога света.
Свети мученик Зосим пустињак
Кнез Дометијан из Киликије једном је у лову угледао старца окруженог зверима које му беху покорне као људи. Ловци га заробише, мислећи да је чаробњак, и приведоше кнезу. Старац им откри да је хришћанин по имену Зосима, који се повукао у пустињу ради вере и ту живео са зверима које му је Бог послао на утеху.
Кнез га одведе у Назарет, нареди да га муче и тражаше од њега да открије „чари“ којима је опчинио звери. Зосима је мирно исповедио да нема враџбина, већ да у свему помоћ и заштиту прима од Христа.
Када кнез затражи доказ, Зосима се помоли Богу и у град уђе страшан лав. Народ се разбежа, а лав приђе мученику и главом подупре камен који му беше о врату, да му олакша страдање.
Видевши чудо, кнез нареди да га одвежу, али Зосима се још једном помоли и предаде дух свој Господу. Хришћани га сахранише са почастима, а лав се врати у пустињу.
СПН је раније писао о Љубави, Вери и Нади и мајци им Софији.
Pročitajte takođe
Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу
Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).
Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет
Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.
„Њега послушајте“: Порука Преображења за живот сваког хришћанина
Преображење Господње открива славу Христову, али и показује пут човека ка Богу – кроз молитву, подвиг, чистоту, покајање и веру.
Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана
После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.
Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост
У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.
Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић
Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.