Православна Црква слави свете страдалнике за веру у Христа
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт. Фото: слободни извори
Ови свети мученици страдањем су потврдили непоколебиву веру у Христа у време жестоких гоњења.
Свети мученици Трофим, Саватије и Доримедонт
Према предању, у трећем веку, Трофим и Саватије стигли су у Антиохију у време када је цар Пробон наредио да се обаве велике жртве идолима. Док су паганске свечаности окупљале масе, они су, остајући верни хришћанској вери, одбили да учествују у обредима. Такав став изазвао је гнев власти – Саватије је убрзо подвргнут мучењу и преминуо, док је Трофим послат у Синоп, где је срео сенатора Доримедонта.
Доримедонт, иако човек угледа и положаја, примио је хришћанство и није се уплашио прогона. Заједно са Трофимом сведочио је своју веру пред судијама, због чега су обојица били изложени суровим мучењима. Иако различитог порекла и друштвеног положаја, ујединила их је храброст и оданост Христу, што је убрзо било запечаћено мученичком смрћу.
Сећање на њихово страдање подсећа вернике на снагу вере која премошћује границе и положаје и на то да је оданост истини могућа и у најтежим тренуцима. Њихова имена остала су уписана у црквени календар као пример истрајности и духовне победе над пролазним искушењима овога света.
Свети мученик Зосим пустињак
Кнез Дометијан из Киликије једном је у лову угледао старца окруженог зверима које му беху покорне као људи. Ловци га заробише, мислећи да је чаробњак, и приведоше кнезу. Старац им откри да је хришћанин по имену Зосима, који се повукао у пустињу ради вере и ту живео са зверима које му је Бог послао на утеху.
Кнез га одведе у Назарет, нареди да га муче и тражаше од њега да открије „чари“ којима је опчинио звери. Зосима је мирно исповедио да нема враџбина, већ да у свему помоћ и заштиту прима од Христа.
Када кнез затражи доказ, Зосима се помоли Богу и у град уђе страшан лав. Народ се разбежа, а лав приђе мученику и главом подупре камен који му беше о врату, да му олакша страдање.
Видевши чудо, кнез нареди да га одвежу, али Зосима се још једном помоли и предаде дух свој Господу. Хришћани га сахранише са почастима, а лав се врати у пустињу.
СПН је раније писао о Љубави, Вери и Нади и мајци им Софији.
Pročitajte takođe
Велика субота: између гроба и Васкрсења – тишина која мења све
Велика субота је дан тишине, молитвеног ишчекивања и дубоке наде, јер Црква молитвено проживљава Христов боравак у гробу и Његов силазак у ад ради спасења човека.
Зашто је Васкрс најважнији хришћански празник?
Српски СПН доноси својим читаоцима екслузиван празнични интервју.
Између крста и наде: пут страдања који води у Васкрсење
Црква на Велики петак молитвено обележава спомен на Страдање Господа Исуса Христа, подсећајући вернике на жртву, тишину и наду која се рађа из Крста.
Вече кад је Бог клекао пред човеком, а љубав постала служење и завет
У тишини вечери, у Јерусалиму, за трпезом сабрани ученици још увек не слуте да присуствују догађају који ће променити историју.
Тајна која траје: зашто је Велики четвртак срце хришћанске вере
На Велики четвртак, Црква се сећа догађаја који представљају богословску основу хришћанског разумевања заједнице, љубави и спасења.
Страсна Седмица. На шта треба обратити пажњу?
Српски СПН својим читаоцима доноси екслузиван материјал посвећен највећем хришћанском празнику–Васкрсу.