Црква данас прославља Веру, Наду, Љубав и мајку им Софију
Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија. Фото: palelive.com
Према предању, Софија је као побожна хришћанка у Риму у II веку одгајала три кћери у вери у Христа. Имена им је дала по највећим врлинама – Вера, Нада и Љубав – што ће постати и симбол њихове жртве. За време цара Хадријана биле су изведене пред суд јер нису хтеле да се одрекну вере.
Њихово мучеништво остало је дубоко урезано у свести Цркве: најмлађа, дванаестогодишња Љубав, пострадала је прва, затим Нада и Вера. Мајка Софија није била мучена, али је своју децу сахранила и три дана потом преминула над њиховим гробом. Тако је, заједно са кћерима, ушла у лик светих.
Ове мученице вековима су узор хришћанским породицама – својим именима подсећају да вера, нада и љубав остају темељ духовног живота. Црква их прославља као сведоке истине Јеванђеља, а празник је прилика да верници обнове своје врлине и молитвено се сете свих који страдају за Христа.
Посебно је занимљиво да се култ свете Софије и њених кћери веома брзо проширио у целој хришћанској васељени. Њихове мошти су у средњем веку пренете у Француску, где се и данас чувају у неким храмовима, а празник се обележава и у западној традицији. У српском народу овај дан је посвећен молитви за породични мир и снагу вере у искушењима.
У иконографији се света Софија најчешће приказује са три девојчице које у рукама држе крстове, као знак мученичке смрти. Тај приказ јасно симболизује јединство мајке и кћери у вери и страдању. Њихов лик често краси иконостасе православних храмова, подсећајући вернике на снагу врлина које носе њихова имена.
Празник свете Софије и њених кћери подсећа да је вера најчвршћи темељ живота, да је нада светлост у временима искушења, а љубав највећа сила која човека приближава Богу. Управо зато, овај дан није само историјско сећање на мучеништво, већ и духовна лекција која остаје савремена и жива.
Према речима апостола Павла, „сад остаје вера, нада и љубав, али од ових је највећа љубав“. Управо тим речима најбоље се изражава значај празника који подсећа да је љубав основа и круна хришћанског живота.
Препоручујемо вам и текст о Светом Силуану Атонском, подвижнику љубави и молитве за непријатеље.
Pročitajte takođe
Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних
Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.
Свети Немањићи: Драгутин, Милутин и мајка им Јелена Српска
Православна Црква 12. новембра/30. октобра слави свете српске краљеве Драгутина и Милутина и њихову мајку, краљицу Јелену Српску.
У Храму Светог Марка одјекнуле песме вере братских народа
У препуној цркви Светог Марка у Београду одржано је културно вече које је песмом и молитвом повезало српски и грчки народ.
Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка
Свети Аврамије Затворник и Преподобномученица Анастасија Римљанка обележавају данашњи дан, 11. новембар, у календару Српске Православне Цркве.
Свети Арсеније Сремац: од Срема, Пећи и Ждребаоника до Пекинга и Манџурије
Православна Црква 10. новембра/28. октобра слави Светог Арсенија Сремца, патријарха српског, чије сећање и данас живи међу православнима широм света.
Мироточиви заштитник Солуна: војник царев, али слуга Христов
Свети великомученик Димитрије Солунски, заштитник града Солуна и победник над злом, пример је хришћанске храбрости, љубави и непоколебиве вере у Христа.