Злочини у Вариводама и Гошићу остају некажњени и после 30 година

Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона. Фото: ssr.org.rs

У селу Вариводе и Гошић код Книна 28. септембра 2025. обележено је 30 година од убиства седамнаесторо српских цивила, страдалих готово два месеца после завршетка хрватске војне акције „Олуја“. То преноси "Политика".

У знак сећања на жртве служен је помен, а затим је одржана комеморација и положени венци на месту страдања. Организатори обележавања били су Српско национално веће, општина Кистање и породице жртава.

Према подацима ИДЦ „Веритас“, тог 28. септембра 1995, припадници 113. Шибенске бригаде убили су десеторо мештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Радивој Берић (69), Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56).

У истом периоду страдао је и Угљеша Илијашевић (54), чије тело је касније пронађено у цистерни близу села с прострелном раном у потиљку.

Просечна старост жртава била је 67 година. Сви они убијени су на својим кућним праговима или у домовима, без икаквих ратних дејстава у околини.

Слична судбина задесила је и оближње село Гошић, где је нешто раније, 27. августа 1995, убијено седам Срба, просечне старости 70 година. Жртве су остале у својим домовима верујући обећањима тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана да они који „нису окрвавили руке“ могу остати безбедни. Уместо заштите, дочекала их је смрт.

Мада је идентитет жртава био познат, хрватска полиција је тела тајно сахранила на книнском гробљу под ознаком „непознат“. Тек 2001, хашки истражиоци су их ексхумирали међу више од 300 посмртних остатака. Породице су их идентификовале ДНК методом и сахраниле 2002. у родним селима. Подигнути споменици у Вариводама више пута су скрнављени.

Иако је Жупанијско државно тужилаштво у Задру 1996. подигло оптужницу против шесторице хрватских војника, процес никада није доведен до краја. Четворица оптужених су у истрази признали злочин, али су убрзо ослобођени због „недостатка доказа“. Након што је Врховни суд укинуо пресуду и наложио ново суђење, 2002. тужилаштво је одустало од оптужнице, најављујући „нову истрагу“ која никада није спроведена.

Три деценије касније, ни за Вариводе, ни за Гошић, као ни за бројне друге злочине над Србима у „постолујним“ временима, нико није одговарао. Од тада до данас нова истрага није довела до било какве оптужнице, што значи да ни после три деценије нико није одговарао за овај злочин.

На то је 28. септембра подсетио и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је поручио да је реч о „кукавичком и етнички мотивисаном злочину“ и да је „срамота што ни хрватско, ни српско тужилаштво нису покренули озбиљне поступке“.

Он је упозорио да се слична некажњивост односи и на многа друга места страдања Срба у околини – Голубић, Гошић, Плавно, Отон, Мокро поље, Уздоље и Жагровић.

„Хрватска је обећавала безбедност свима који нису 'окрвавили руке', али су Срби који су остали у својим кућама платили животом. Некажњивост шаље поруку да се злочини над Србима могу понављати без последица“, истакао је Линта.

Драстична демографска промена у још једном насељеном месту

По попису из 1991, у Вариводама је живело 477 становника, од којих 472 Србина. Тридесет година касније, у селу живи само 61 човек, без података о националној припадности, од којих су свега четворо млађи од 40 година.

Ти бројеви, како истичу у „Веритасу“, најбоље сведоче о последицама некажњених злочина и трајном исељавању.

Прочитајте шта је СПН писао о још једном у низу злочина над Србима који је остао некажњен.

Pročitajte takođe