Србија припрема ново истраживање о здрављу становништва

Илустрација. Фото: wynpnt

Републички завод за статистику, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије и Министарством здравља, започео је припреме за ново Истраживање здравља становништва Србије 2025.

Истраживање које је у припреми биће пето по реду национално истраживање о здрављу, а треће које се спроводи по јединственој методологији Европског истраживања здравља – анкете о здрављу (European Health Interview Survey – EHIS). Само истраживање, укључујући и рад на терену, планирано је за период од октобра до децембра 2025.

Циљ је да се добије јаснија слика о томе како грађани доживљавају своје здравље, у којој мери користе здравствене услуге и како брину о себи – било кроз стил живота, превентивне прегледе или друге облике заштите.

Прикупљени подаци користиће се за планирање здравственог система, праћење распрострањености различитих болести и развој мера за њихово лечење и контролу.

Шта је рекло претходно истраживање из 2019?

Претходно истраживање спроведено је 2019. Након обраде података и израчунавања индикатора, Републички завод за статистику је извештај доставио Евростату, који је потврдио квалитет резултата. Најважнији налази представљени су јавности крајем 2020.

У истраживању спроведеном 2019, анкетирано је 14.643 испитаника у преко 5.100 домаћинстава широм Србије. Одрасли становници су процењивали своје здравље.

Две трећине одраслих рекло је да осећају да су доброг здравља, али сваки десети испитаник оценио је своје здравље као лоше. Хроничне болести су имале значајну учесталост: најчешћи здравствени проблеми у популацији старијој од 20 година били су висок крвни притисак, бол у доњем делу леђа, поремећаји вратног дела кичме, повишен холестерол и коронарна болест.

У погледу коришћења здравствених услуга, 90,6% становника имао је изабраног лекара опште медицине или педијатра у државној установи, док је око 65% у претходној години посећивало тог лекара.

Са становишта превенције, 67,4% жена старости 25–64 године обавило је Папаниколау тест у протекле три године, али приметно мање жена (30,1%) старосне групе 50–69 година обавило је мамографски преглед у последње две године.

У истраживању из 2019. примећене су и јасне разлике у здравственом стању по региону и старосним групама. Становници Војводине чешће су пријављивали хроничне болести у односу на централну Србију, док је у Београду забележен нешто већи проценат особа које своје здравље доживљавају као добро или веома добро.

Очекивано, здравствени проблеми су се повећавали са годинама: док је већина младих до 30 година оценила своје здравље као добро, код особа старијих од 65 година више од једне трећине је пријавило хронична обољења која утичу на квалитет живота.

Жене су чешће користиле превентивне прегледе од мушкараца, али су уједно чешће пријављивале и хроничне тегобе.

Код мушкараца је пак уочена већа преваленција фактора ризика као што су пушење и повећан унос алкохола.

Шта значе резултати?

Укупни резултати указују да Србија и даље има изазове у области превентивне медицине и подизања свести о здравим стиловима живота, али и значајан потенцијал за унапређење јавног здравља кроз усмеравање политика и ресурса.

Резултати овогодишњег истраживања обезбедиће поуздане и међународно упоредиве податке о здравственом стању становништва Србије и коришћењу здравствене заштите.

Они ће бити значајни не само за развој здравствених политика, већ и за праћење напретка Србије у остваривању циљева Агенде одрживог развоја до 2030.

СПН је раније писао да је СЗО упозорила да више од милијарду људи пати од менталних поремећаја и нема довољну системску помоћ.

Pročitajte takođe