Како флаша воде у стресним ситуацијама спасава здравље?

Пијте воду да заштитите тело од стреса, саветују научници. Фото: Shutterstock

Стручњаци тврде да особе које не пију довољно течности имају повећан ризик од срчаних болести, дијабетеса и депресије. Ново истраживање научника са Универзитета Џон Морс у Ливерпулу (Liverpool John Moores University – LJMU) показује да особе које пију мање од препоручене дневне количине течности имају јачу хормонску реакцију на стрес.  

Студија, објављена у Журналу примењене физиологије (Journal of Applied Physiology), открила је да су особе које пију мање од 1,5 л течности дневно имале више од 50% јачу реакцију кортизола на стрес него они који уносе препоручене количине воде.

Професор Нил Волш, физиолог на LJMU, саветује: „Ако знате да имате рокове или јавни наступ, држање флаше воде при руци може бити корисна навика са потенцијалним дугорочним здравственим користима.“

Кључ лежи у систему регулације воде у телу, који је тесно повезан са можданим центром за одговор на стрес. Када тело примети дехидрацију, ослобађа се хормон вазопресин.

Вазопресин делује на бубреге, подстичући реапсорпцију воде ради очувања запремине крви и равнотеже електролита. Али вазопресин делује и на хипоталамус, утичући на лучење кортизола.

Тај двоструки ефекат одржава равнотежу течности, али и повећава ниво хормона стреса.

Истраживачи истичу да налази подржавају тренутне препоруке о уносу течности — око 2 литра дневно за жене и 2,5 литра за мушкарце.

Практичан начин да проверите своју хидратацију је боја урина: светложута обично означава добру хидратацију.

Укратко речено, ако знате да вас чека напоран период, натрпан распоред, кратки рокови или јавни наступ, најлакша и веома корисна навика за дугорочно здравље је да увек имате флашу воде при руци.

СПН је раније писао о томе да су јужнокорејски научници открили „заразни“ механизам старења и како да га зауставе.

Pročitajte takođe