Корански мост: 34 године мучког убиства 13 ненаоружаних резервиста ЈНА

Фото: Веритас

Дана 21. септембра 1991, у јеку оружаних сукоба у Хрватској, на Коранском мосту у Карловцу догодио се један од најпознатијих и најконтроверзнијих злочина над припадницима Југословенске Народне Армије.

Према подацима доступним у пресудама хрватских судова, 21. септембра 1991, припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде, зауставили су два војна камиона са војницима ЈНА који су се кретали из касарне „Мекушје“ ка касарни „Логориште“.

Након што су, уз обећање да ће бити пуштени, предали оружје, 17 резервиста, Срба с Кордуна, спроведени су пешице преко моста. Према сведочењима преживелих, чим су ступили на мост, ту су их дочекали маскирани и наоружани нападачи. Неки су заклани док су лежали на земљи, а неки су убијени из аутоматског оружја.

У нападу је убијено 13 резервиста, Срба, углавном са подручја Крњака и оближњих села: Јован Сипић (25), Божо Козлина (27), Небојша Поповић (24), Милић Савић (41), Миленко Лукач (32), Никола Бабић (43), Слободан Миловановић (25), Светозар Гојковић (32), Милош Срдић (43), Зоран Комадина (27), , Васо Бижић (36) и Миле Пеурача (27). Међу њима је био и активни подофицир ЈНА Миле Бабић (42), који је, према сведочењу, остао уз саборце уместо да се одвоји од групе.

Четворица војника су преживела – тројица су скоком у реку избегла смрт, док је један тешко рањен успео да се спасе испод тела убијених.

Случај „Корански мост“ постао је предмет дугогодишњег и контроверзног суђења. Пред хрватским правосуђем процес је започет још 1992, а завршен тек у мају 2015.

Врховни суд Хрватске тада је осудио Михајла Мишу Храстова, припадника специјалне полицијске јединице „Гром“, на четири године затвора због ратног злочина против ратних заробљеника.

Правни поступак трајао је 23 године, уз укупно седам различитих пресуда. Првостепени судови су га више пута ослобађали, док су другостепене инстанце укидале те одлуке. Иако је Храстов на крају правоснажно осуђен, организације за људска права више пута су указивале да други могући извршиоци никада нису процесуирани.

Према документацији Веритаса, у злочину је учествовало више лица која никада нису процесуирана. Иако докази указују на командну одговорност и шири обим учесника, хрватско правосуђе остало је на јединој пресуди Храстову, што је изазвало бројне критике због изостанка правде.

Још један морално наказан процес у хрватској јавности

Иако је суд утврдио да је реч о ратном злочину и Храстов одлежао казну, он је у хрватској јавности временом постао симбол „бранитеља“ и „херој Домовинског рата“.

На 30. годишњицу догађаја добио је свој мурал у Карловцу, док је мост на коме су резервисти убијени понео име јединице „Гром“, чији је припадник био.

Хрватски медији често су овај злочин доводили у везу са убиством тројице хрватских полицајаца код Будачке Ријеке у августу 1991. За тај напад, Жупанијски суд у Карловцу је 1999. године у одсуству осудио тројицу Срба са Кордуна на по 20 година затвора.

Док у Србији овај случај остаје симбол страдања Срба на почетку рата, у Хрватској је део званичног наратива о Домовинском рату, у којем је осуђени ратни злочинац постао херојски обележен. Разлика у интерпретацији и даље је једна од тачака дубоких подела у региону.

СПН је раније писао о сличном злочину зверских убистава ратних заробљеника и беспомоћних цивила у Медачком џепу.

Pročitajte takođe