Срби свуда обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Фото: МОД

Србија и Република Српска 15. септембра, обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе – државни и национални празник установљен у знак сећања на један од најсудбоноснијих датума у историји српског народа. На тај дан 1918. године, српска војска је, у саставу савезничких снага, пробила Солунски фронт, што је означило почетак слома Централних сила и довело до окончања Првог светског рата, пише Танјуг.

Празник се обележава од 2020, након што су владе Србије и Републике Српске истовремено донеле одлуку да се 15. септембар прогласи за Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Овај датум се, према званичним тумачењима, слави као симбол победе, слободе и историјског јединства српског народа.

Централна свечаност ове године одржава се у Гаџином Хану, на Тргу Драгутa Матића, с почетком у 12 часова. У Београду је за 20. септембар најављена и војна парада под називом „Снага јединства“, у организацији Министарства одбране и Војске Србије.

Поред Србије и Српске, празник се обележава и у дијаспори, као и у другим крајевима где живи српски народ. На прозорима домова, јавним установама и трговима, истакнуте су тробојке као симбол јединства и националног поноса.

Поводом празника, историчар др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије и предавач на Дипломатској академији МИП-а, оценио је да је пробој Солунског фронта означио „васкрс српског народа“. Он је нагласио да 15. септембар треба да буде подсетник на значај српске слоге и тежње ка јединству. Он је истакао да Србија, Република Српска и Црна Гора у будућности треба да размотре могућност политичког уједињења, као одговор на историјска искуства разбијања југословенских држава.

„Српски народ мора да показује јединство, а и руководства треба да показују јединство“, рекао је Раковић, подсећајући да је српска војска 1918, након три године окупације, успела да пробије фронт и од Шапца стигне до Алпа. То, према његовим речима, представља један од највеличанственијих подвига у српској историји.

Историчар је такође указао да се српско уједињење 1918. десило у југословенском оквиру, али да су каснија искуства показала да српски народ у будућности треба да тежи сопственом интеграционом моделу, изван ширих регионалних оквира.

Подсећања ради, пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. означио је преломну тачку у Првом светском рату. Српска војска, након вишегодишњег страдања и повлачења преко Албаније, прешла је у контранапад, пробивши фронт код Добропоља. Та победа је покренула лавину: уследиле су капитулације Бугарске, Турске, потом и Аустроугарске и Немачке, чиме је рат окончан.

„Српски народ мора да показује јединство, а и руководства треба да показују јединство“, изјавио је Раковић, подсећајући да је српска војска 1918, након три године окупације, успела да пробије фронт и од Шапца стигне до Алпа. То, према његовим речима, представља један од највеличанственијих подвига у српској историји.

Посебно је истакао значај видљивог истицања српских националних симбола на данашњи празник.

„Веома је важно да током овог свесрпског празника на јавним местима и приватним кућама у Србији, Републици Српској и Црној Гори с поносом буду видљиво истакнуте српске тробојке. Исто тако, то треба учинити и у Хрватској, Федерацији БиХ и Македонији, где год је то могуће, као и у нашој дијаспори“, поручио је Раковић.

Он је додао да су „наше тробојне црвено-плаво-беле заставе, наш грб — бели двоглави орао Немањића, наша четири оцила на штиту, наша државна химна 'Боже правде', наша црквена Светосавска химна и наша свечана песма 'Онамо, 'намо' – славни симболи српског народа.“

Данас, више од једног века после тих историјских догађаја, Срби у матици и расејању, обележавају 15. септембар датум као прилику да се подсете на подвиге предака, али и као подстицај за очување националног јединства у савременом добу.

СПН је раније писао о последњем Михаиловићу, чувару војног гробља на Зејтинлику и његовим поукама потомцима палих српских војника.

Pročitajte takođe

Патријарх: Црквени универзитети су европска традиција

Патријарх Порфирије поручио је да црквени универзитети имају дубоко место у европској академској традицији, од Болоње до „Светог Саве“.

Држава обећала подршку Универзитету Свети Сава

Председник Србије поручио је да ће држава пружити пуну подршку Универзитету Свети Сава.

Универзитет Свети Сава темељиће се на врлини и знању – патријарх

Патријарх Порфирије поручио је да образовање без врлине не може донети истински напредак појединцу и друштву.

Држава и СПЦ оснивају Универзитет – потписан Меморандум

Српска Православна Црква и држава потписале су Меморандум о сарадњи на оснивању Универзитета „Свети Сава“.

У ТЦР изнели своју верзију сукоба с митрополитом Владимиром

Волински ТЦР саопштио је своју верзију инцидента са митрополитом Владимиром и свештенством УПЦ на контролном пункту код Луцка.

У Требињу се одржава предавање о заборављеним архијерејима СПЦ

У Требињу почињу Дани Светог Василија.