Медачки џеп: Данас три деценије од некажњеног злочина

Једна од жртава масакра у Медачком џепу. Фото: jadovno.com

Дана 9. септембра 2025. навршава се 32 године од почетка акције Хрватске војске у тзв. Медачком џепу, када су нападнута српска села јужно и југоисточно од Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ у том тренутку су се налазила под заштитом Уједињених нација.

Бруталан напад на заштићену зону

У раним јутарњим часовима 9. септембра 1993, хрватске оружане снаге извршиле су координисан напад на три подвелебитска села.

Током неколико дана, уништена је готово сва инфраструктура, а локално српско становништво било је изложено пљачки, убиствима и систематском уништавању имовине.

Уништена су сва три села. Куће су паљене и рушене, бунари тровани, стока поклана, а цивили и заробљеници убијани или масакрирани.

Према подацима „Веритаса“, у акцији је убијено 87 Срба: од тога 46 војника, 6 милиционера, 35 цивила и припадника месне страже. Међу жртвама било је 17 жена, а чак 25 особа биле су старије од 60 година.

Према накнадним налазима, тела су показивала знаке бруталног насиља: прострелне ране из непосредне близине, разбијене лобање, одсечене делове тела, као и случајеве бацања у ватру за живота.

Ниједан рањеник није преживео, што указује на систематско убијање и кршење закона рата.

Интервенција УНПРОФОР-а

Повлачење хрватских снага започело је 15. септембра, а завршено је 17. септембра 1993, уз посредовање мировних снага УН-а. За то време, наставили су да убијају оне које нису успели да убију током наступања, говоре подаци „Веритаса“.

УНПРОФОР је ушао на терен. Тачније, више пута је покушао да уђе на терен, праћен веома јаком ватром из артиљерије, тенкова и других оруђа и оружја с хрватске стране.

УНПРОФОР је ушао на територију Медачког џепа кад је ватра хрватских снага престала. Те борбе су трајале три дана.

Улазак снага УН спречио је потпуно истребљење преосталих цивила и потпуну деструкцију терена.

Генерал Жан Кот, командант УНПРОФОР-а, изјавио је 19. септембра:

„Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња... Разарање је потпуно, систематско и намерно.“ 

 

Пронађене жртве и нестали

До данас су пронађена тела 84 страдалих, од којих је седам остало неидентификовано. Још девет лица се воде као нестала, укључујући шесторо цивила, просечне старости 71 годину. Четири су жене.

Истражитељи Хашког трибунала 2000. пронашли су 11 тела у септичкој јами у Госпићу, што је додатно потврдило размере прикривених злочина.

Судски процеси: правда или нешто друго?

Хашки трибунал је подигао оптужнице против тројице генерала: Рахима Адемија, Мирка Норца и Јанка Бобетка.

На суђењу се чуло о стравичним злочинима: набијање жене на колац, одсецање главе, спаљивање живих људи у њиховим кућама, гађање ножем ретардираног младића који је обешен наглавачке.

Међутим, предмет је 2005. пребачен на хрватско правосуђе.

Адеми је ослобођен свих оптужби.

Норац је осуђен на шест година затвора за неспречавање злочина, што подразумева и помагање и охрабривање убистава цивила и ратних заробљеника.

Бобетку оптужница није ни уручена због болести, а преминуо је 2003.

Накнадно су оптужена и тројица нижерангираних припадника Хрватске војске: Јосип Крмпотић – осуђен на три године за паљење српских кућа, Велибор Шолаја – пет година затвора за убиство цивила; Јосип Мршић – три године затвора за убиство старије жене.

Иако је доказано да су у запаљеним кућама изгореле најмање четири жене, за њихову смрт нико није кривично одговарао.

Демографски крај за један крај

„Веритас“ даје додатне податке ради упоређења. Према попису из априла 1991:

у Дивоселу је живело 344 становника, у Почитељу 307, у Читлуку 129 – готово сви српске националности.

Данас, у септембру 2025: у Дивоселу не живи нико, у Почитељу живе само две старице, у Читлуку тек четири породице са укупно десет чланова.

Тишина уместо правде

Тридесет две године након акције ХВ у Медачком џепу, страдање српског становништва и потпуно уништење три села остају трагично сведочанство једне од најтежих и најконтроверзнијих операција током ратова деведесетих.

Судске пресуде нису пратиле размере страдања, а многи починиоци остају ван домашаја правде.

Упркос документованим злочинима, укључујући и оне признате у пресудама, у колективној свести региона и даље нема адекватне реакције на дивљаштво и злочине хрватских снага. 

СПН је раније писао и о некажњеним злочинима над српским цивилима током хрватске акције "Олуја".

Pročitajte takođe