Српска култура у срцу Француске: од језика до гастрономије, Србија гради мостове
Фото: КЈКД
Од свечаних салона српске резиденције у Паризу до гастрономског храма у Лиону, српска култура је последњих дана августа 2025. била у жижи пажње француске јавности. Повод је више него изванредан и симболичан - обележавање стогодишњице србистике у Француској, као и нови кораци у повезивању народа кроз културу, уметност и – укусе.
У резиденцији Амбасаде Србије у Паризу, 28. августа 2025. приређен је свечани пријем у част стогодишњице учења српског језика у Француској.
Догађај је уприличен за учеснике 17. Међународног конгреса слависта, али и за угледне Французе који већ годинама стоје уз Србију – новинаре, професоре, аналитичаре и историчаре.
„Морамо да појачамо нит која постоји између нас како бисмо неговали наше везе и пријатељство. Резиденција је комад Србије са погледом на Ајфелову кулу и зато смо позвали наше пријатеље – новинаре, аналитичаре, историчаре, професоре, утицајне људе који су увек стали у одбрану истине, Србије и српског народа“, истакао је Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију.
Гујон је подсетио да су многи од тих људи Србију подржавали чак и онда када им је то доносило личну или професионалну штету.
„Морамо да им се одужимо, али и да их редовно информишемо о дешавањима на Балкану, поготово на Косову и Метохији и у Републици Српској, како би могли да наставе да преносе истину коју ми знамо, али коју људи у Паризу и на другим местима не знају“, додао је он.
Свечани пријем био је више од културног догађаја – био је мозаик вредности и традиције.
У програму је учествовао музички виртуоз Слободан Тркуља, а током вечери додељене су и захвалнице кључним актерима обележавања великог јубилеја, укључујући амбасаду Србије, Министарство спољних послова, Канцеларију за јавну и културну дипломатију, као и Међународни комитет слависта.
Осим стотину година србистике, свечаност је обележила и друге важне годишњице: 850 година од рођења Светог Саве, 20 година од уписа Мирослављевог јеванђеља на Унескову листу „Памћење света“ и стогодишњицу србистике у Француској.
Амбасадорка Ана Хрустановић је том приликом истакла:
„Ове године обележавамо и 186 година дипломатских односа Србије и Француске, а наредне године ћемо прославити и 15 година стратешког партнерства“, казала је амбасадорка и подсетила на дубоко пријатељство два народа.
„Уверена сам да ће и ово вече, као и сам Конгрес, бити надахнуће да наставимо да градимо мостове, да негујемо и славимо оно што нас повезује.“
Наредног дана, 29. августа, културна дипломатија настављена је у сасвим другачијем али подједнако значајном тону – у Лиону, у ресторану чувеног француског кувара Кристијана Тетдуаа (Christian Têtedoie), носиоца Мишелинове звездице и председника Асоцијације мајстора кулинарства Француске.
Тамо се Арно Гујон састао са Тетдуаом како би договорили заједничку иницијативу – гастрономски догађај који ће окупити врхунске српске и француске куваре у обе земље.
„Разговарали смо о догађају који ће окупити француске и српске мајсторе кулинарства. Наш циљ је да они својим умећем направе јело сачињено од француских и српских укуса које ће постати симбол пријатељства наша два народа и које ће се наћи у понуди гастрономских ресторана у обе земље“, објаснио је Гујон.
У знак добродошлице, Тетдуа је у свом ресторану окупио уметнике и привреднике из Лиона који су пожелели ближе да упознају Србију. Као гест захвалности и поштовања, Гујону је уручен уметнички поклон.
„Био сам заиста почаствован када су ми приредили изненађење и поклонили слику познатог уметника из Лиона, Николе Пероа. Наставићемо да радимо на српској културној дипломатији у Француској као и широм света“, поручио је Гујон.
СПН је раније писао о стогодишњици србистике у Француској.
Pročitajte takođe
Љубав је мера поста, а Пресвета Богородица узор. Отац Зоран.
Све у домостроју спасења може се сабрати у једну реч – љубав, а одговор човека на ту љубав мора бити потпун и слободан.
Отац Зоран Крстић: нема компромиса између Бога и Мамона
Пост није формалност, већ одлука да се срце у потпуности преда Богу, без покушаја да се истовремено служи и духу овога света.
Протојереј Зоран Крстић: Царство Небеско је једини циљ хришћанског живота
Без јасног циља човек лако одустаје од пута, а Часни пост је позив да се поново утврди да је Царство Небеско једино одредиште хришћанског живота.
Свештеник СПЦ: Нема ничег лепшег него кад човек скрушеног срца стане пред Господа!
У Београду је одржана дебата о трансхуманизму и православној антропологији.
Епархија рашко-призренска реаговала на "пропис о странцима" на Космету
На Косову и Метохији се најављује појачана примена прописа који уређују улазак, боравак и рад „страних држављана“.
Митрополија црногорско-приморска оповргла лажи портала "Вијести"
Из Митрополије кажу како је ово директан одговору новинару портала "Вијести".