Злочини над српским цивилима код Книна: тридесет година без правде за хладнокрвна убиства и тајне сахране
Један од парастоса у Вариводама. Фото: zlocininadsrbima.com
Како се наводи у саопштењу "Веритаса", 27. августа 1995. године, у селу Гошић, тада у општини Книн, убијено је седморо мештана српске националности – сви старији људи, просечне старости 70 година. Четири од њих биле су жене.
Месец дана касније, 28. септембра 1995, у оближњим Вариводама, убијено је девет мештана српске националности. Још један мештанин, Угљеша Илијашевић, страдао је истог дана под још неразјашњеним околностима. Просечна старост жртава била је 67 година.
"Сви убијени били су цивили и у време убистава у тим селима није било ратних дејстава", истиче се у саопштењу "Веритаса" и додаје да су жртве остале у својим домовима. Они су поверовали у позиве тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана, који је гарановао сигурност свима који „нису окрвавили руке“.
Према наводима саопштења, жртве су убијене ватреним оружјем из непосредне близине, у својим кућама, на кућним праговима или у двориштима.
Хрватска полиција је, како се наводи, тела тајно сахранила на книнском гробљу под ознаком "непознати", иако је њихов идентитет био познат.
Истрагу о тим убиствима водио је Хашки трибунал, који је 2001. године ексхумирао посмртне остатке 301 особе са книнског гробља. Међу њима су били и страдали из Гошића и Варивода.
Породице жртава су их идентификовале 2002, након чега су поново сахрањени у својим селима, где су им подигнути споменици.
Ти споменици су више пута били на мети вандала.
"Веритас" подсећа да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру 1996. подигло оптужницу против шесторице припадника хрватских снага (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због тих убистава.
Оптужени су ослобођени у недостатку доказа, иако су неки од њих у истрази признали кривицу.
Врховни суд Хрватске касније је укинуо првостепену пресуду, али је током поновљеног суђења 2002. тужилаштво повукло оптужницу, уз најаву нове истраге.
Нова истрага никад није резултирала новим процесима.
У саопштењу се наглашава да ни после три деценије нико није осуђен за ова убиства, као ни за бројне друге злочине над српским цивилима у периоду након „Олује“.
Према попису становништва из 1991, у Гошићу је живело 107 људи – 106 Срба. По попису из 2021. године, у том селу живи свега 21 становник, углавном старије животне доби.
У Вариводама је 1991. живело 477 људи – од чега 472 Срба. Данас их је остало 61, без података о националној припадности.
СПН је раније писао о неким од детаља акције „Олуја“.
Pročitajte takođe
Инцидент код Глоговца: Застава терориста „ОВК“ на српском возилу (видео)
На магистралном путу код Глоговца група младића поставила је заставу терористичке „ОВК“ на возило са српским таблицама, а снимак инцидента брзо се проширио интернетом.
Добротворна изложба у Београду за опремање амбуланте у Звечанској
Продајна изложба радова полазника креативних радионица биће одржана у Парохијском дому на Врачару. Сав приход намењен је хуманитарној сврси.
Причешће је центар живота, а заједница пут спасења. Поука о. Немање
Литургијско славље Сретења у которском храму Светог Николе протекло је у знаку поуке о значају причешћа и заједнице као средишта хришћанског живота.
Отац Немања Кривокапић: Човек сусреће Бога у другом човеку
Празник Сретења Господњег у Котору обележен је литургијским сабрањем и снажном духовном поруком о значају љубави као темељу вере.
Др Оливер Суботић: Васпитање и даривање темељ опстанка српског народа
Две нове књиге презвитера др Оливера Суботића повезују идеје задужбинарства и родитељства као важне духовне и друштвене вредности за опстанак народа.
Дан државности Србије прослављен у Братислави
Свечаност је одржана у репрезентативном здању словачке Филхармоније.