Злочини над српским цивилима код Книна: тридесет година без правде за хладнокрвна убиства и тајне сахране

Један од парастоса у Вариводама. Фото: zlocininadsrbima.com

Како се наводи у саопштењу "Веритаса", 27. августа 1995. године, у селу Гошић, тада у општини Книн, убијено је седморо мештана српске националности – сви старији људи, просечне старости 70 година. Четири од њих биле су жене.

Месец дана касније, 28. септембра 1995, у оближњим Вариводама, убијено је девет мештана српске националности. Још један мештанин, Угљеша Илијашевић, страдао је истог дана под још неразјашњеним околностима. Просечна старост жртава била је 67 година.

"Сви убијени били су цивили и у време убистава у тим селима није било ратних дејстава", истиче се у саопштењу "Веритаса" и додаје да су жртве остале у својим домовима. Они су поверовали у позиве тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана, који је гарановао сигурност свима који „нису окрвавили руке“.

Према наводима саопштења, жртве су убијене ватреним оружјем из непосредне близине, у својим кућама, на кућним праговима или у двориштима.

Хрватска полиција је, како се наводи, тела тајно сахранила на книнском гробљу под ознаком "непознати", иако је њихов идентитет био познат.

Истрагу о тим убиствима водио је Хашки трибунал, који је 2001. године ексхумирао посмртне остатке 301 особе са книнског гробља. Међу њима су били и страдали из Гошића и Варивода.

Породице жртава су их идентификовале 2002, након чега су поново сахрањени у својим селима, где су им подигнути споменици.

Ти споменици су више пута били на мети вандала.

"Веритас" подсећа да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру 1996. подигло оптужницу против шесторице припадника хрватских снага (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због тих убистава.

Оптужени су ослобођени у недостатку доказа, иако су неки од њих у истрази признали кривицу.

Врховни суд Хрватске касније је укинуо првостепену пресуду, али је током поновљеног суђења 2002. тужилаштво повукло оптужницу, уз најаву нове истраге.

Нова истрага никад није резултирала новим процесима.

У саопштењу се наглашава да ни после три деценије нико није осуђен за ова убиства, као ни за бројне друге злочине над српским цивилима у периоду након „Олује“.

Према попису становништва из 1991, у Гошићу је живело 107 људи – 106 Срба. По попису из 2021. године, у том селу живи свега 21 становник, углавном старије животне доби.

У Вариводама је 1991. живело 477 људи – од чега 472 Срба. Данас их је остало 61, без података о националној припадности.

СПН је раније писао о неким од детаља акције „Олуја“.

Pročitajte takođe

Међународни дан несталих лица – 30. август: Србија и свет траже одговоре

Обележавање Дана несталих лица има за циљ да укаже на људске судбине које су остале без одговора и да подржи породице које годинама живе у неизвесности.

Патријарх служи у храму уз присуство чудотворне иконе

Након свете Литургије, порти храма Св. Симеона Мироточивог биће одржан народни сабор с културно-уметничким програмом.

Злочини над српским цивилима код Книна: тридесет година без правде за хладнокрвна убиства и тајне сахране

Документационо-информациони центар "Веритас" подсетио је на тридсетогодишњицу од убистава српских цивила у селима Гошић и Вариводе код Книна. За та злодела после завршетка операције „Олуја“ до данас нико није одговарао.

Патријарх Порфирије: Христов пример треба да буде подстрек сваком од нас да бринемо о мајкама и о свакој жени

На празник Успења Пресвете Богородице, 28. августа 2025. године, Патријарх српски г. Порфирије је служио свету Литургију у манастиру Раковици.

Митрополит бачки Иринеј: Пресвета Богородица је пример за углед свим хришћанима

У четвртак,28. августа 2025. године, на празник Успења Пресвете Богородице – Велику Госпојину Митрополит бачки господин др Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Новом Саду.

Полиција ће саслушати игумана Ђурђевих Ступова поводом догађаја у Горњем Заостру

Епархија истиче да је игурман Данило није присуствовао празничној Литургији на дан Свете Петке Римљанке у Горњем Заостру, нити је био на имању породице Добрашиновић, где су домаћини поставили споменик.