Злочини над српским цивилима код Книна: тридесет година без правде за хладнокрвна убиства и тајне сахране

Један од парастоса у Вариводама. Фото: zlocininadsrbima.com

Како се наводи у саопштењу "Веритаса", 27. августа 1995. године, у селу Гошић, тада у општини Книн, убијено је седморо мештана српске националности – сви старији људи, просечне старости 70 година. Четири од њих биле су жене.

Месец дана касније, 28. септембра 1995, у оближњим Вариводама, убијено је девет мештана српске националности. Још један мештанин, Угљеша Илијашевић, страдао је истог дана под још неразјашњеним околностима. Просечна старост жртава била је 67 година.

"Сви убијени били су цивили и у време убистава у тим селима није било ратних дејстава", истиче се у саопштењу "Веритаса" и додаје да су жртве остале у својим домовима. Они су поверовали у позиве тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана, који је гарановао сигурност свима који „нису окрвавили руке“.

Према наводима саопштења, жртве су убијене ватреним оружјем из непосредне близине, у својим кућама, на кућним праговима или у двориштима.

Хрватска полиција је, како се наводи, тела тајно сахранила на книнском гробљу под ознаком "непознати", иако је њихов идентитет био познат.

Истрагу о тим убиствима водио је Хашки трибунал, који је 2001. године ексхумирао посмртне остатке 301 особе са книнског гробља. Међу њима су били и страдали из Гошића и Варивода.

Породице жртава су их идентификовале 2002, након чега су поново сахрањени у својим селима, где су им подигнути споменици.

Ти споменици су више пута били на мети вандала.

"Веритас" подсећа да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру 1996. подигло оптужницу против шесторице припадника хрватских снага (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због тих убистава.

Оптужени су ослобођени у недостатку доказа, иако су неки од њих у истрази признали кривицу.

Врховни суд Хрватске касније је укинуо првостепену пресуду, али је током поновљеног суђења 2002. тужилаштво повукло оптужницу, уз најаву нове истраге.

Нова истрага никад није резултирала новим процесима.

У саопштењу се наглашава да ни после три деценије нико није осуђен за ова убиства, као ни за бројне друге злочине над српским цивилима у периоду након „Олује“.

Према попису становништва из 1991, у Гошићу је живело 107 људи – 106 Срба. По попису из 2021. године, у том селу живи свега 21 становник, углавном старије животне доби.

У Вариводама је 1991. живело 477 људи – од чега 472 Срба. Данас их је остало 61, без података о националној припадности.

СПН је раније писао о неким од детаља акције „Олуја“.

Pročitajte takođe

Подворје СПЦ у Москви прославило своју славу

У Подворју Српске Православне Цркве у Москви одржане су свечаности поводом крсне славе тог древног московског храма.

У Грабовцу одржан црквено-народни сабор

Сабор традиционално окупља верни народ, свештенство и монаштво Епархије будимске, као и бројне поклонике из Мађарске, Србије, Хрватске, Републике Српске и других земаља.

Митрополит Фотије: Неприхватљиво је да се данас сами проглашавамо геноциднима!

На празник Светих славних, свехвалних и врховних апостола Петра и Павла свечано је прослављена слава Петропавловског храма у Бијељини.

Сећање на доброчинство Св. Саве на Светој Гори

Светогорски манастир Каракал, посвећен Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, једанаести у хијерархији светогорских манастира, памти доброчинство и ктиторство Св. Саве.

Манастир Рибница након два века добио новог монаха

Након два века, у древној светињи обављено је монашење у сусрет прослави славе обитељи.

Обележена је 150. годишњица Јаворског рата и Калипољске битке

Прошао је један и по век од првог српско-турског рата и битке на Калипољу.