Пренос моштију светог архиђакона и првомученика Стефана
Каменовање св. првомученика и архиђакона Стефана. Фото: слободни извори
После више векова тајне, мошти Светог архиђакона и првомученика Стефана, који је страдао од руке разјарене гомиле у Јерусалиму, откривене су чудесним начином у месту Кафаргамала, недалеко од Светог града.
Према предању, након што је Стефан каменован, његово тело је остављено на пољу да га пси растргну. Међутим, црквена традиција нам говори да је Промисао Божја другачије одредила судбину првомученика.
Гамалил, учитељ апостола Павла и потајни следбеник Христа, у тајности је преузео тело Светог Стефана и часно га сахранио на свом имању у пећини у Кафаргамали.
У истој пећини, Гамалил је касније сахранио и свога пријатеља Никодима, који је, према сведочењима, преминуо од бола над Стефановим гробом, затим и свог крштеног сина Авива, а на крају и самог себе, по сопственом завештању.
Током више векова, тачна локација њихових гробова пала је у заборав. Међутим, 415. године, свештеник Лукијан из Кафаргамале три ноћи у сну имао је јављање самог Гамалила. Он му је открио место где су све мошти сахрањене, прецизно описујући ко почива у ком гробу.
Охрабрен овим виђењем, Лукијан је обавестио Јерусалимског патријарха Јована, који му је дао благослов да са људима ископа гробове. Приликом откопавања пећине пронађене су мошти четворице праведника, а цело место испунио је необичан и снажан мирис благоухања, што је знак светости.
Мошти Светог Стефана су након тога свечано пренете на Сион и тамо достојно сахрањене, док су мошти Гамалила, Никодима и Авива положене у цркви на оближњем брду изнад пећине.
Тог дана забележено је и више исцељења болесника која су се, према сведочењима, догодила уз присуство моштију Светог Стефана.
У каснијим вековима, мошти Светог архиђакона пренете су у Цариград, где су наставиле да буду предмет поштовања верника.
Црква верује да је тим чудесним догађајима Господ прославио онога који је први пострадао за Његово име, проливши крв у знак вере у Христа.
СПН је раније писао о светој мајци Ангелини Српској.
Pročitajte takođe
Пренос моштију светог архиђакона и првомученика Стефана
Данас се Црква сећа откривања моштију светог архиђакона и првомученика Стефана. Многе наше светиње, као што је манастир Сланци у близини Београда, данас славе своје славе. Свети Стефан био је и крсна слава Немањића и Бранковића.
Како очувати православне вредности у данашње време? Разговор са верником СПЦ.
Српска редакција СПН-а покренула је рубрику “Разговор са хришћанином”. Овога пута је за наш портал говорио Срђан Покорни, верник СПЦ. Он је говорио о томе шта значи бити православац у данашње време, а такође колико је то данас тешко узевши у обзир бројна искушења у овом и оваквом свету. Уживајте у разговору.
Православни свештеник: Успешни сте, ако због вашег рада напредује свет и друштво
Већина људи данас успех гледа као испразна, световна постигнућа, без истинске вредности. А често дођу и до тренутка кад схвате да је све то шупље и празно, те да о вредности нема ни речи.
Света мајка Ангелина Српска – принцеза, удовица, монахиња и утешитељка народа
Српска Православна Црква 12. августа слави спомен на Св. мати Ангелину Српску.
Стваралачки пут из Хиландара у Петроварадин. Разговор с православним уметником
Владимир Лабат Ровњев поделио је с нама своје искуство – о животу, вери, стварању, односу према Богу и самом себи.
Линија која спаја хришћанство и борилачке вештине. Поглед свештеника
Данас је борилачки спорт постао неодвојиви део културе. Такмичења и борбе у ММА, боксу, џудоу, џиу џици, греплингу, рвању, каратеу, кик-боксу и маи таију окупљају милионе гледалаца. Међу познатим борцима се све чешће појављују православни хришћани, којима је хришћанство веома важно.