Пренос моштију светог архиђакона и првомученика Стефана

Каменовање св. првомученика и архиђакона Стефана. Фото: слободни извори

После више векова тајне, мошти Светог архиђакона и првомученика Стефана, који је страдао од руке разјарене гомиле у Јерусалиму, откривене су чудесним начином у месту Кафаргамала, недалеко од Светог града.

Према предању, након што је Стефан каменован, његово тело је остављено на пољу да га пси растргну. Међутим,  црквена традиција нам говори да је Промисао Божја другачије одредила судбину првомученика.

Гамалил, учитељ апостола Павла и потајни следбеник Христа, у тајности је преузео тело Светог Стефана и часно га сахранио на свом имању у пећини у Кафаргамали.

У истој пећини, Гамалил је касније сахранио и свога пријатеља Никодима, који је, према сведочењима, преминуо од бола над Стефановим гробом, затим и свог крштеног сина Авива, а на крају и самог себе, по сопственом завештању.

Током више векова, тачна локација њихових гробова пала је у заборав. Међутим, 415. године, свештеник Лукијан из Кафаргамале три ноћи у сну имао је јављање самог Гамалила. Он му је открио место где су све мошти сахрањене, прецизно описујући ко почива у ком гробу.

Охрабрен овим виђењем, Лукијан је обавестио Јерусалимског патријарха Јована, који му је дао благослов да са људима ископа гробове. Приликом откопавања пећине пронађене су мошти четворице праведника, а цело место испунио је необичан и снажан мирис благоухања, што је знак светости.

Мошти Светог Стефана су након тога свечано пренете на Сион и тамо достојно сахрањене, док су мошти Гамалила, Никодима и Авива положене у цркви на оближњем брду изнад пећине.

Тог дана забележено је и више исцељења болесника која су се, према сведочењима, догодила уз присуство моштију Светог Стефана.

У каснијим вековима, мошти Светог архиђакона пренете су у Цариград, где су наставиле да буду предмет поштовања верника.

Црква верује да је тим чудесним догађајима Господ прославио онога који је први пострадао за Његово име, проливши крв у знак вере у Христа.

СПН је раније писао о светој мајци Ангелини Српској.

Pročitajte takođe

Тиха, добра хероина наших дана добила награду за хранитељство

Милена Тодоровић из Јадранске Лешнице добила је награду „Милунка Савић” за вишедеценијску бригу о деци без родитеља и хранитељство које је обележило њен живот.

Божићни поздрав из Крајине: Вера као одговор на заборав

Зима је и ове године прекрила Крајину снегом и тишином, а управо у таквом амбијенту Епископ Сергије упутио је божићни поздрав из манастира Рмањ, објављен 5. јануара 2026.  

Божићна посланица СПЦ: Свет у страху; мир није плод силе већ преображаја

СПЦ у Божићној посланици поручује да је мир дар Божји који се не рађа из силе, договора или интереса, већ из преображаја човека кроз Рођење Христа.

Свети Наум и мисија словенске писмености и духовности

Свети Наум, ученик светих Кирила и Методија и један од Петочисленика, оставио је дубок траг у историји словенског хришћанства као учитељ, подвижник и чудотворац.

Сремска Митровица негује јединствен модел духовне бриге у болници

У Општој болници у Сремској Митровици одржан је радни састанак посвећен програму пастирско-саветодавног рада за пацијенте Одељења психијатрије.

Топ 5 поука Светих Отаца: Како се односити према неверницима?

Православци живе окружени разним религијама и веровањима. Оне су често врло далеко од вере у Христа, а понекад су и како штетне. Како хришћанин треба да се односи према неверницима? О томе вам овог пута пише српски СПН.