Пренос моштију светог архиђакона и првомученика Стефана

Каменовање св. првомученика и архиђакона Стефана. Фото: слободни извори

После више векова тајне, мошти Светог архиђакона и првомученика Стефана, који је страдао од руке разјарене гомиле у Јерусалиму, откривене су чудесним начином у месту Кафаргамала, недалеко од Светог града.

Према предању, након што је Стефан каменован, његово тело је остављено на пољу да га пси растргну. Међутим,  црквена традиција нам говори да је Промисао Божја другачије одредила судбину првомученика.

Гамалил, учитељ апостола Павла и потајни следбеник Христа, у тајности је преузео тело Светог Стефана и часно га сахранио на свом имању у пећини у Кафаргамали.

У истој пећини, Гамалил је касније сахранио и свога пријатеља Никодима, који је, према сведочењима, преминуо од бола над Стефановим гробом, затим и свог крштеног сина Авива, а на крају и самог себе, по сопственом завештању.

Током више векова, тачна локација њихових гробова пала је у заборав. Међутим, 415. године, свештеник Лукијан из Кафаргамале три ноћи у сну имао је јављање самог Гамалила. Он му је открио место где су све мошти сахрањене, прецизно описујући ко почива у ком гробу.

Охрабрен овим виђењем, Лукијан је обавестио Јерусалимског патријарха Јована, који му је дао благослов да са људима ископа гробове. Приликом откопавања пећине пронађене су мошти четворице праведника, а цело место испунио је необичан и снажан мирис благоухања, што је знак светости.

Мошти Светог Стефана су након тога свечано пренете на Сион и тамо достојно сахрањене, док су мошти Гамалила, Никодима и Авива положене у цркви на оближњем брду изнад пећине.

Тог дана забележено је и више исцељења болесника која су се, према сведочењима, догодила уз присуство моштију Светог Стефана.

У каснијим вековима, мошти Светог архиђакона пренете су у Цариград, где су наставиле да буду предмет поштовања верника.

Црква верује да је тим чудесним догађајима Господ прославио онога који је први пострадао за Његово име, проливши крв у знак вере у Христа.

СПН је раније писао о светој мајци Ангелини Српској.

Pročitajte takođe

„Права вера“ владике Фотија чује се и у Почајевској лаври на украјинском

Химне и молитвене песме нашег Владике зворничко-тузланског Фотија све су познатије и популарније широм православног света.

Како је настао Ђурђиц и чудеса над моштима Светог Георгија

Ђурђиц (16. новембар по новом) обележава спомен на пренос моштију Светог Георгија у Лиду, место где је пострадао и где је култ овог великомученика рано заживео.

Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних

Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.

Свети Немањићи: Драгутин, Милутин и мајка им Јелена Српска

Православна Црква 12. новембра/30. октобра слави свете српске краљеве Драгутина и Милутина и њихову мајку, краљицу Јелену Српску.

У Храму Светог Марка одјекнуле песме вере братских народа

У препуној цркви Светог Марка у Београду одржано је културно вече које је песмом и молитвом повезало српски и грчки народ.

Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка

Свети Аврамије Затворник и Преподобномученица Анастасија Римљанка обележавају данашњи дан, 11. новембар, у календару Српске Православне Цркве.