Пренос моштију светог архиђакона и првомученика Стефана
Каменовање св. првомученика и архиђакона Стефана. Фото: слободни извори
После више векова тајне, мошти Светог архиђакона и првомученика Стефана, који је страдао од руке разјарене гомиле у Јерусалиму, откривене су чудесним начином у месту Кафаргамала, недалеко од Светог града.
Према предању, након што је Стефан каменован, његово тело је остављено на пољу да га пси растргну. Међутим, црквена традиција нам говори да је Промисао Божја другачије одредила судбину првомученика.
Гамалил, учитељ апостола Павла и потајни следбеник Христа, у тајности је преузео тело Светог Стефана и часно га сахранио на свом имању у пећини у Кафаргамали.
У истој пећини, Гамалил је касније сахранио и свога пријатеља Никодима, који је, према сведочењима, преминуо од бола над Стефановим гробом, затим и свог крштеног сина Авива, а на крају и самог себе, по сопственом завештању.
Током више векова, тачна локација њихових гробова пала је у заборав. Међутим, 415. године, свештеник Лукијан из Кафаргамале три ноћи у сну имао је јављање самог Гамалила. Он му је открио место где су све мошти сахрањене, прецизно описујући ко почива у ком гробу.
Охрабрен овим виђењем, Лукијан је обавестио Јерусалимског патријарха Јована, који му је дао благослов да са људима ископа гробове. Приликом откопавања пећине пронађене су мошти четворице праведника, а цело место испунио је необичан и снажан мирис благоухања, што је знак светости.
Мошти Светог Стефана су након тога свечано пренете на Сион и тамо достојно сахрањене, док су мошти Гамалила, Никодима и Авива положене у цркви на оближњем брду изнад пећине.
Тог дана забележено је и више исцељења болесника која су се, према сведочењима, догодила уз присуство моштију Светог Стефана.
У каснијим вековима, мошти Светог архиђакона пренете су у Цариград, где су наставиле да буду предмет поштовања верника.
Црква верује да је тим чудесним догађајима Господ прославио онога који је први пострадао за Његово име, проливши крв у знак вере у Христа.
СПН је раније писао о светој мајци Ангелини Српској.
Pročitajte takođe
Свети нерукотворени лик Господа Исуса Христа: чудесна прича о Светом убрусу
Празник Преноса нерукотвореног лика Господа Исуса Христа, који се у православном календару обележава 29. августа (16. августа по старом календару).
Успење Пресвете Богородице: Мајка која никада не оставља свет
Патријарх Порфирије је у беседи на Велику Госпојину говорио о избору између човекове воље и воље Божје и њиховом месту у молитви.
„Њега послушајте“: Порука Преображења за живот сваког хришћанина
Преображење Господње открива славу Христову, али и показује пут човека ка Богу – кроз молитву, подвиг, чистоту, покајање и веру.
Како су пронађене мошти светог првомученика Стефана
После векова заборава, мошти светог првомученика Стефана пронађене су захваљујући виђењима презвитера Лукијана, а њихов пут пратила су бројна чудеса.
Пост у част Пресвете Богородице: Успенски (Госпојински) пост
У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.
Мајка свих Срба: Преподобна мати Ангелина Бранковић
Живот свете Ангелине Српске био је оличење страдања, али и непоколебљиве, анђеоске љубави. Историја и народ с разлогом је зову Мајка Ангелина.