Пренос моштију светог архиђакона и првомученика Стефана

Каменовање св. првомученика и архиђакона Стефана. Фото: слободни извори

После више векова тајне, мошти Светог архиђакона и првомученика Стефана, који је страдао од руке разјарене гомиле у Јерусалиму, откривене су чудесним начином у месту Кафаргамала, недалеко од Светог града.

Према предању, након што је Стефан каменован, његово тело је остављено на пољу да га пси растргну. Међутим,  црквена традиција нам говори да је Промисао Божја другачије одредила судбину првомученика.

Гамалил, учитељ апостола Павла и потајни следбеник Христа, у тајности је преузео тело Светог Стефана и часно га сахранио на свом имању у пећини у Кафаргамали.

У истој пећини, Гамалил је касније сахранио и свога пријатеља Никодима, који је, према сведочењима, преминуо од бола над Стефановим гробом, затим и свог крштеног сина Авива, а на крају и самог себе, по сопственом завештању.

Током више векова, тачна локација њихових гробова пала је у заборав. Међутим, 415. године, свештеник Лукијан из Кафаргамале три ноћи у сну имао је јављање самог Гамалила. Он му је открио место где су све мошти сахрањене, прецизно описујући ко почива у ком гробу.

Охрабрен овим виђењем, Лукијан је обавестио Јерусалимског патријарха Јована, који му је дао благослов да са људима ископа гробове. Приликом откопавања пећине пронађене су мошти четворице праведника, а цело место испунио је необичан и снажан мирис благоухања, што је знак светости.

Мошти Светог Стефана су након тога свечано пренете на Сион и тамо достојно сахрањене, док су мошти Гамалила, Никодима и Авива положене у цркви на оближњем брду изнад пећине.

Тог дана забележено је и више исцељења болесника која су се, према сведочењима, догодила уз присуство моштију Светог Стефана.

У каснијим вековима, мошти Светог архиђакона пренете су у Цариград, где су наставиле да буду предмет поштовања верника.

Црква верује да је тим чудесним догађајима Господ прославио онога који је први пострадао за Његово име, проливши крв у знак вере у Христа.

СПН је раније писао о светој мајци Ангелини Српској.

Pročitajte takođe

Велика субота: између гроба и Васкрсења – тишина која мења све

Велика субота је дан тишине, молитвеног ишчекивања и дубоке наде, јер Црква молитвено проживљава Христов боравак у гробу и Његов силазак у ад ради спасења човека.

Зашто је Васкрс најважнији хришћански празник?

Српски СПН доноси својим читаоцима екслузиван празнични интервју.

Између крста и наде: пут страдања који води у Васкрсење

Црква на Велики петак молитвено обележава спомен на Страдање Господа Исуса Христа, подсећајући вернике на жртву, тишину и наду која се рађа из Крста.

Вече кад је Бог клекао пред човеком, а љубав постала служење и завет

У тишини вечери, у Јерусалиму, за трпезом сабрани ученици још увек не слуте да присуствују догађају који ће променити историју.

Тајна која траје: зашто је Велики четвртак срце хришћанске вере

На Велики четвртак, Црква се сећа догађаја који представљају богословску основу хришћанског разумевања заједнице, љубави и спасења.

Страсна Седмица. На шта треба обратити пажњу?

Српски СПН својим читаоцима доноси екслузиван материјал посвећен највећем хришћанском празнику–Васкрсу.