Пренос моштију светог архиђакона и првомученика Стефана

Каменовање св. првомученика и архиђакона Стефана. Фото: слободни извори

После више векова тајне, мошти Светог архиђакона и првомученика Стефана, који је страдао од руке разјарене гомиле у Јерусалиму, откривене су чудесним начином у месту Кафаргамала, недалеко од Светог града.

Према предању, након што је Стефан каменован, његово тело је остављено на пољу да га пси растргну. Међутим,  црквена традиција нам говори да је Промисао Божја другачије одредила судбину првомученика.

Гамалил, учитељ апостола Павла и потајни следбеник Христа, у тајности је преузео тело Светог Стефана и часно га сахранио на свом имању у пећини у Кафаргамали.

У истој пећини, Гамалил је касније сахранио и свога пријатеља Никодима, који је, према сведочењима, преминуо од бола над Стефановим гробом, затим и свог крштеног сина Авива, а на крају и самог себе, по сопственом завештању.

Током више векова, тачна локација њихових гробова пала је у заборав. Међутим, 415. године, свештеник Лукијан из Кафаргамале три ноћи у сну имао је јављање самог Гамалила. Он му је открио место где су све мошти сахрањене, прецизно описујући ко почива у ком гробу.

Охрабрен овим виђењем, Лукијан је обавестио Јерусалимског патријарха Јована, који му је дао благослов да са људима ископа гробове. Приликом откопавања пећине пронађене су мошти четворице праведника, а цело место испунио је необичан и снажан мирис благоухања, што је знак светости.

Мошти Светог Стефана су након тога свечано пренете на Сион и тамо достојно сахрањене, док су мошти Гамалила, Никодима и Авива положене у цркви на оближњем брду изнад пећине.

Тог дана забележено је и више исцељења болесника која су се, према сведочењима, догодила уз присуство моштију Светог Стефана.

У каснијим вековима, мошти Светог архиђакона пренете су у Цариград, где су наставиле да буду предмет поштовања верника.

Црква верује да је тим чудесним догађајима Господ прославио онога који је први пострадао за Његово име, проливши крв у знак вере у Христа.

СПН је раније писао о светој мајци Ангелини Српској.

Pročitajte takođe

Митрополит Јован: Без милосрђа нема раја, ни слободе без љубави

У беседи у Дрену Митрополит шумадијски Јован указао је да човек без праштања и милосрђа остаје заробљеник сопствене гордости и греха.

Човек највише личи на Бога кад прашта. Митрополит Јован

У Недељу праштања у Дрену Митрополит шумадијски Јован говорио је о опраштању као суштини хришћанског живота и услову истинске слободе.

Митрополит Јован: Пост није забрана већ пут слободе

У Недељу праштања у храму Светог великомученика Георгија у Дрену, Митрополит шумадијски Јован говорио је о посту као духовној борби и путу преображаја.

Праштајмо, волимо и молимо се – порука владике Сергија поводом Часног поста

Васкршњи пост позива верне на покајање и обнову заједништва, како би у чистоти срца дочекали празник Васкрсења Христовог, поручује владика Сергије.

Преподобни Симеон Мироточиви: Од великог жупана до светогорског подвижника

Црква 26. фебруара слави светог преподобног Симеона Мироточивог, родоначелника Немањића, ујединитеља српских држава и духовног горостаса.

Тутински мученици страдали пре 83 године у тутинском храму

У храму Светих апостола Петра и Павла у Тутину обележена је 83. годишњица страдања свештеника Уроша и Луке Поповића и младића Јаблана Раковића.