Изречена је правоснажна пресуда оптуженима због финансијских малверзација у Епархији рашко-призренској

Овом одлуком, бивши архимандрит Симеон (Дејан) Виловски, власник грађевинског предузећа „Раде Неимар“ Предраг Суботички и архитекта Јелена Шубаревић осуђени су за тешка кривична дела. Тиме је стављена тачка на један од најжалоснијих случајева злоупотребе положаја унутар Српске православне цркве у новијој историји.

Поступак је покренут још 2010. године на темељу истрага које су спроведене у Епархији након што се посумњало у нерегуларност финансијског пословања.

Комисија Св. Архијерејског Синода СПЦ на челу са тадашњим Епископом будимљанско-никшићким, а садашњим Митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем ангажована је по одлуци Св. Архијерејског Сабора од 2005. године у истраживању неправилности у пословању Епархије Рашко-призренске. Због више притужби да се отворено крше правила пословања предвиђена Уставом СПЦ.

Након извештаја поменуте Комисије Светог Архијерејског Синода у мају 2006. год., о бројним злоупотребама, а потом и одлуке Светог Архијерејског Сабора СПЦ у јуну исте године, уследио је црквено правни процес који је довео до утврђивања бројних канонских прекршаја неколико клирика Епархије рашко-призренске. Основане сумње да су почињена и кривично правна дела резултирале су и подношењем кривичне пријаве Вишем јавном тужилаштву у Београду 2010. године. То је био и један од кључних разлога за увођење принудне управе од стране Синода СПЦ, како би се средило стање у самој Епархији.

Виши суд у Београду је 16. септембра 2024. године донео првостепену пресуду којом су окривљени проглашени кривим. Суд је утврдио да су оптужени, кроз сложену шему фиктивне документације, извлачили новац из епархијске касе намењен обнови и изградњи манастира и цркава на Косову и Метохији. Кључни докази су били мањкава и фиктивна градилишна документација, али и читав низ сведочења који су изнесени током судског процеса.

Будући да су на првостепену пресуду уложене жалбе, како од стране одбране оптужених, тако и од стране опуномоћеног представника Епархије, коначну и правоснажну одлуку донео је Апелациони суд у Београду, 15. априла 2025. године.

Апелациони суд је одбио жалбе тужилаштва и одбране као неосноване, али је усвојио део жалбе пуномоћника Епархије. Преиначио је одлуку о надокнади штете, наглашавајући законски примат имовинскоправног захтева оштећеног. Тиме су окривљени поред већ поменутих пресуда обавезни да Епархији надокнаде и штету коју је претрпела.

У складу са одлуком Апелационог суда Симеон (Дејан) Виловски је поред већ одређене пресуде затвором дужан да исплати штету Епархији у износу од 6.467.450,00 динара. Виловски је, иначе, суђен у одсуству јер се од 2010. године налази у Грчкој. Предраг Суботички је дужан да исплати Епархији 15.756.281,47 динара, а предузеће „Епархијски центар Раде Неимар“ д.о.о.: 39.304.998,77 динара. Поред тога од Симеона Виловског се трајно одузима имовинска корист од 3.365.111,62 динара, која ће бити уплаћена у буџет Републике Србије.

Коначном осуђујућом пресудом потврђени су сви кључни наводи Епархије рашко-призренске о бројним злоупотребама финансијске природе. Епархија ће истрајати у напорима да се сва средства, за која је правноснажно утврђено да су нелегално отуђена, врате Епархији. Како би се на тај начин коначно испунила правда на коју се чекало 15 година и тако поврати поверење верника и институција које су помагали Епархију.

Штета коју је претрпела Епархија рашко-призренска и имовинско правни захтев који је истакнут од стране пуномоћника, био је вишеструко већи , али је смањен услед обуставе кривичног поступка против бившег епископа Артемија (Радосављевића), који је преминуо у новембру 2020.године.

Обустава кривичног поступка се односила на већи број кривичних дела, и самим тим имовинско правни захтеви у односу на та кривична дела нису више могли да буду реализовани.

Раније је СПН писао о пројекцији филма у Гораждевцу.

Pročitajte takođe