Литургија у Смедеревској тврђави у част свете мати Ангелине и породице Бранковић

Литургија у Смедеревској тврђави. Фото: О. Милошевић

На остацима древне цркве унутар зидина Смедеревске тврђаве, у јужном делу Великог града, 12. августа 2025. служена je света Литургија посвећена преподобној мати Ангелини и светим Бранковићима.

Верници, свештенство и братство Саборне цркве Светог Георгија окупили су се у молитвеном сећању на владарску породицу која је оставила дубок траг у историји и духовности српског народа.

Након молитве, присутни су учествовали у пресецању славског колача, уз симболично подсећање на значај који породица Бранковић има у српској историји.

Ово је тек други пут после више од 600 година да се на том месту богослужи. Прва Литургија после дугог прекида одржана је 12. августа прошле године, на празник свете Ангелине Бранковић.

Литургија у Смедереву служена је на месту цркве из 10. века, која је по мишљењу историчара можда и старија, што говори о многослојности историје овог места.

Црква је кроз векове претрпела бројне трансформације – од византијског храма, преко џамије у доба Турака, па до католичке цркве током аустријске управе, након чега је порушена.

Археолошка истраживања која су започела 1981, а интензивирана током 2012, открила су вишеслојну историју комплекса. Том приликом пронађено је преко 120 гробова, од којих 32 унутар саме цркве.

Најзначајнији налаз био је гроб жене у чијој је близини откривен пар златних минђуша са двоглавим орлом – симболом династије Немањић. Минђуше, тежине по 2,35 грама, носе монограм М. П. А., који припада Марији Палеолог, другој супрузи Стефана Дечанског.

Иако није потврђено коме су припадале, верује се да су наслеђиване у владарским породицама. Тај драгоцени накит, дело врхунских мајстора, данас се чува у Музеју у Смедереву.

Радови на очувању сакралног комплекса завршени су крајем 2012. године. Простор је конзервиран тако да су видљиве све фазе изградње, а посебна пажња посвећена је очувању средњовековне цркве. Камене плоче, зидови од старог и новог материјала, као и уређење простора, омогућили су да овај споменик поново добије духовну и културну димензију.

Литургијским сабрањем у тврђави оживљава се не само успомена на свету Ангелину, већ и на значајну улогу породице Бранковић у историји српске државности, вере и културе.

Укратко о Смедеревској тврђави

Смедеревску тврђаву подигао је 1428-1430. свекар Св. мати Ангелине, Ђурађ Бранковић, српски деспот. Била је то последња велика средњевековна престоница српске државе. Грађена је увреме све већег турског притиска на Балкан, а по очуваности је данас једна од најзначајнијих равничарских тврђава у Европи.

Смедерево је као престоница имало стратешки значај због положаја на ушћу Језаве у Дунав. Тврђава је била симбол отпора, али и последње упориште српске државности пре пада под османску власт 1459.  

Током турске владавине, тврђава је коришћена као војна база, а касније и као складиште барута. Велика експлозија муниције у Другом светском рату 1941. тешко је оштетила део тврђаве. Упркос оштећењима, тврђава је очувала аутентичност и данас је један од најлепших споменика српске средњовековне архитектуре.

СПН је писао о житију свете мати Ангелине и разлозима зашто су је Срби и околни народи назвали мајком, како је називамо и данас.

Pročitajte takođe