Стваралачки пут из Хиландара у Петроварадин. Разговор с православним уметником

Приликом наше посете Петроварадину о којој смо у неколико наврата већ писали, упознали смо се и са Владимиром Лабатом Ровњевим, философом, мултимедијалним уметником, добротвором и веома занимљивим саговорником.

Владимир је поделио с нама своје искуство – о животу, вери, стварању, односу према Богу и самом себи.

То искуство је веома богато, и морамо рећи – сазнали смо тек неколико цртица.

Пре свега, како је сам Владимир истакао, он је православац: по пореклу, по васпитању, по судбини и опредељењу.

Циљ овог уметника је да помаже људима: да се развијају, уче, стварају, радују се - живе у складу са оним што јесу и оним за шта су створени.

У жељи да им помаже у томе, основао своје философско друштво „Свар“ (светлост на старословенском) – које има много светлих циљева пред собом. Главни је – развој, образовање, стварање, „оно, за шта смо рођени“.

Кроз разговор с Владимиром, чули смо неколико веома занимљивих идеја, које су нам приближиле његов начин размишљања о стварању, мултимедијалној уметности и, пре свега, томе шта значи живети у складу с вером, у покајању, праштајући другима, али пре свега – самом себи.

Владимир Лабат Ровњев је уметник који себе види као представника аутентичне мултимедијалности — не у техничком, већ у суштинском смислу те речи.

Како каже, мултимедијални уметник је један облик перформанса који садржи и поезију, и музику, и ликовност, сценографију и тако даље – сви ти елементи делују заједнички, као синтеза.

Владимир је из руске емигрантске и племићке породице, одрастао је у православљу, међутим, његово дубоко лично и преображавајуће духовно искуство почело је током његовог боравка на Светој гори, у Хиландару.

Посебно нам је описао сусрет са иконом Богородице, који је доживео као личну катарзу — тренутак ослобађања и духовне јасноће. Монах који му је тада рекао да има „дивну душу, али таму у очима“ усмерио га је ка личном процесу молитве, покајања и самоспознаје.

СПН је раније писао о Фрушкогорској Богородици и капелама созерцања четири велика хришћанска светитеља који су били дар Владимира Ровњева Лабата парохијској цркви Св. апостола Павла у Петроварадину.

Pročitajte takođe

Свети Јоаким и Ана: Како су смирење и нада донели радост свету

Прича о светим праведним Богородитељима Јоакиму и Ани сведочи о томе како Божија љубав преображава патњу у радост, а искрена молитва и вера не остају без одговора.

У загрљају Пресвете Богородице

Ко зна зашто је то добро, воли да каже наш народ. Баш то сам ја помислио пре него што сам се са породицом упутио у Тумане.

Рођење Пресвете Богородице: Почетак нашег спасења

Празник Рођења Пресвете Богородице открива нам дубоку тајну спасења. Из смирене молитве праведних Јоакима и Ане рађа се Богомајка, доносећи свету вечну радост.

Пастир који није напустио стадо: Свети митрополит Петар Дабробосански

Свети митрополит Петар Дабробосански (Зимоњић) остао је вечни симбол непоколебљиве вере и жртвене љубави, деливши до последњег часа страдање и судбину српског народа у Босни и Херцеговини.

Како је Свети Јован Крститељ пострадао због истине

Црква се сећа Усековања главе светог Јована Крститеља, који је пострадао јер је пред Иродом без страха осудио његово безакоње, остајући до краја веран Божјој истини.

Богородица Владимирска: чудотворна икона која спасава народ кроз векове

Икона Богородице Владимирске вековима је штит и духовни темељ народа, а њено чудесно спасење Москве од Тамерлана 1395. свечано се слави 8. септембра.