Католичка монахиња из Србије била на концерту на ком се прослављају убиства Срба
Цецилија Томкић с признањем од Културно-просветне заједнице Србије. Фото: ФБ музичке школе "Петар Кранчевић" из Сремске Митровице
Тај концерт представља одвратну и примитивну оргију, која слави наказну прошлост суседне државе.
На том догађају – концерту одиозног усташког крештала, на ком је уз вриштање усташких парола и зиговање, у транс падало око пола милиона припадника хрватског народа – од којих 350.000 из Хрватске, а остали из иностранства – била је и ова „монахиња“.
Јер, особу која може тако нешто да изјави – тешко је назвати сестром, нарочито сестром у Христу. А о части и часном ту нема ни речи.
„Ја иначе волим овако велике скупове... Нека виде да нас има, заједно смо јачи.“
Оно што нама није јасно је како се не стиди крста који носи?
Али, то је тек почетак.
Наставак се тиче оног што смо о Цецилији Томкић сазнали.
Она предаје у музичкој школи у Сремској Митровици, коју похађају (углавном) српска деца. Прима плату из српског буџета и добија признања (!) од Културно-просветне заједнице Србије!
Можете ли замислити аналогну ситуацију у Хрватској?
Или макар, да православна монахиња у ризи и с православним обележјима и крстом предаје у хрватској школи?
Питање је реторичко.
Утолико више, не можемо замислити да било ко од православног свештенства или монаштва даје овакве изјаве.
Учешће „сестре“ Цецилије на концерту подсећа нас на времена крвавог усташког пира четрдесетих година прошлог века. Више него познато и добро осветљено и документовано је учешће хрватских католичких „свештеника“ и „часних сестара“.
Њих чак 1400 познатих – који су директно учествовали у садистичким убиствима Срба – ненаоружаних цивила и деце.
И то не тврде српски извори, већ међународни.
Тако да је донекле можда и излишно питати се како јој савест дозвољава да учи српску децу и истовремено поздравља њихова убиства.
Јер дивљање на Томпсоновим концертима није ништа друго. Довољно је само послушати неке од његових текстова.
Ни њега не мучи савест кад узме мелодију српског народног напева, да пева о томе како ће „спалити сву крајину до Книна“. О Неретви која носи мртве Србе и „Максовим месарима“ нећемо ни говорити.
Али не би било лоше да се о томе изјасне надлежни у католичкој дијецези којој ова особа припада. А и српско Министарство просвете, науке и технолошког развоја, педагошка заједница и остали који јој указују поверење.
СПН је писао о Светим Пребиловачким Новомученицима, који су два пута зверски убијени усташком руком.
Pročitajte takođe
РПЦ: Притисци на Цркву у Естонији морају престати
Московска Патријаршија, сходно налазу УН, упозорила је на систематске притиске на Православну Цркву и вернике у Естонији, позивајући да се спорне мере хитно преиспитају.
Топ-10: Свети Оци – Како сачувати веру у мору народних обичаја?
Светоотачко предање не одбацује народне обичаје, али јасно поставља мерило: све што не води ка Христу треба преиспитати, очистити и одбацити.
Ред Архонта против СПЦ! Борци за Православље или борбени овнови Цариградске Патријаршије?
Нисмо дуго чекали на одговор Цариградске Патријаршије поводом скандалозног писма Архиепископа Елпидофора које је процурело у јавност.
Мученик из Минхена сведочи веру усред нацизма: „Не заборавите Бога!“
Живот Светог Александра Шморела сведочи о снази вере, моралној одговорности и храбрости у времену нацизма.
Рамазан у првом плану, Велики пост у сенци: шта открива спор о вери у Немачкој
Контроверзе око Рамазана и хришћанског поста у Немачкој указују на дубљи проблем – слабљење хришћанског идентитета и настанак духовне празнине у друштву.
Филарет Денисенко — синоним за раскол УПЦ!
Преминуо је човек који је био синоним за расколничу цркву у православном свету. Човек који је семе раскола покушао да утка и у СПЦ, састајући се са расколницима из неканонске ЦПЦ.