Мученици пребиловачки. Сведочанство вере и истрајности српског народа
Храм у Пребиловцима. Фото: crveneberetke.com
Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, пет километара од Чапљине, на ободу долине Неретве. Турци су затекли претке данашњих мештана у овом селу већ у XV веку. До 1941. године Пребиловци су били велико и економски снажно српско село са око хиљаду становника.
У лето 1941. године, према извештају жандармерије НДХ из септембра исте године, усташе су убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само 6. августа, у једном дану, убијено је између 550 и 600 жена и деце, који су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Потпуно је затрвено 57 породица. Овај масакр је запамћен као „Илиндански покољ“.
Преживело је око 170 Пребиловчана, углавном мушкараца.
Комунистичке власти су после рата покушале да заташкају злочин — сахране су биле забрањене, а јаме бетониране. Тек 1990. и 1991. године родбина је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза, из којих су извађене мошти мученика и пренете у Пребиловце. Поред мештана Пребиловаца, ту су положене и кости жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, Требиња, Сарајева и других места.
На 50. годишњицу страдања, 4. августа 1990. године, мошти око 4000 мученика положене су у крипту Спомен-храма Сабора Српских Светитеља и Пребиловачких мученика, након Свете Литургије коју је служио блаженопочивши патријарх Павле. Храм је грађен добровољним радом српског народа и био је завршен у подземном делу, са саркофагом, као и зидовима у висини 6–8 метара.
Међутим, у јуну 1992. године, током рата, снаге Републике Хрватске и Хрватске заједнице Херцег-Босна заузеле су село, срушили га до темеља, а храм дигли у ваздух експлозивом и авиобомбама. Чак 95% моштију мученика у крипти је уништено. Тако су мученици пребиловачки „други пут убијени“.
Због тога Пребиловци носе назив „Херцеговачки Врачар“, а јапански лист Асахи шимбун уврстио их је међу четири најстрадалнија села у Другом светском рату.
Обнова храма почела је 2013. године по новом пројекту архитекте Предрага Ристића и његовог сина Саве, рађеном по узору на Храм Гроба Господњег. На средини храма биће гробница са сачуваним костима мученика, слична гробу Витлејемских младенаца, које је убио цар Ирод. На зидовима ће бити уклесана имена свих Срба из Доње Херцеговине и других крајева, који су страдали у усташким злочинима.
У суботу, 3. августа 2013. године, умировљени епископ Атанасије освештао је камен темељац новог Спомен-храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. До 6. септембра исте године завршени су радови на темељима и костурници. Радови се данас настављају, а паралелно се воде акције прикупљања средстава, уз позив верницима да се прикључе овом светом делу обнове.
Сећање на Новомученике Пребиловачке представља живо сведочанство вере, страдања и духовне истрајности српског народа.
СПН је раније писао о важности народног памћења као и о тридесетогодишњици акције "Олуја".
Pročitajte takođe
Велика субота: између гроба и Васкрсења – тишина која мења све
Велика субота је дан тишине, молитвеног ишчекивања и дубоке наде, јер Црква молитвено проживљава Христов боравак у гробу и Његов силазак у ад ради спасења човека.
Зашто је Васкрс најважнији хришћански празник?
Српски СПН доноси својим читаоцима екслузиван празнични интервју.
Између крста и наде: пут страдања који води у Васкрсење
Црква на Велики петак молитвено обележава спомен на Страдање Господа Исуса Христа, подсећајући вернике на жртву, тишину и наду која се рађа из Крста.
Вече кад је Бог клекао пред човеком, а љубав постала служење и завет
У тишини вечери, у Јерусалиму, за трпезом сабрани ученици још увек не слуте да присуствују догађају који ће променити историју.
Тајна која траје: зашто је Велики четвртак срце хришћанске вере
На Велики четвртак, Црква се сећа догађаја који представљају богословску основу хришћанског разумевања заједнице, љубави и спасења.
Страсна Седмица. На шта треба обратити пажњу?
Српски СПН својим читаоцима доноси екслузиван материјал посвећен највећем хришћанском празнику–Васкрсу.