Мученици пребиловачки. Сведочанство вере и истрајности српског народа
Храм у Пребиловцима. Фото: crveneberetke.com
Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, пет километара од Чапљине, на ободу долине Неретве. Турци су затекли претке данашњих мештана у овом селу већ у XV веку. До 1941. године Пребиловци су били велико и економски снажно српско село са око хиљаду становника.
У лето 1941. године, према извештају жандармерије НДХ из септембра исте године, усташе су убиле 820 Срба из Пребиловаца. Само 6. августа, у једном дану, убијено је између 550 и 600 жена и деце, који су живи бачени у Шурманчку јаму код Међугорја. Потпуно је затрвено 57 породица. Овај масакр је запамћен као „Илиндански покољ“.
Преживело је око 170 Пребиловчана, углавном мушкараца.
Комунистичке власти су после рата покушале да заташкају злочин — сахране су биле забрањене, а јаме бетониране. Тек 1990. и 1991. године родбина је отворила 12 јама на подручју некадашњег столачког среза, из којих су извађене мошти мученика и пренете у Пребиловце. Поред мештана Пребиловаца, ту су положене и кости жртава из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Опличића, Стоца, Требиња, Сарајева и других места.
На 50. годишњицу страдања, 4. августа 1990. године, мошти око 4000 мученика положене су у крипту Спомен-храма Сабора Српских Светитеља и Пребиловачких мученика, након Свете Литургије коју је служио блаженопочивши патријарх Павле. Храм је грађен добровољним радом српског народа и био је завршен у подземном делу, са саркофагом, као и зидовима у висини 6–8 метара.
Међутим, у јуну 1992. године, током рата, снаге Републике Хрватске и Хрватске заједнице Херцег-Босна заузеле су село, срушили га до темеља, а храм дигли у ваздух експлозивом и авиобомбама. Чак 95% моштију мученика у крипти је уништено. Тако су мученици пребиловачки „други пут убијени“.
Због тога Пребиловци носе назив „Херцеговачки Врачар“, а јапански лист Асахи шимбун уврстио их је међу четири најстрадалнија села у Другом светском рату.
Обнова храма почела је 2013. године по новом пројекту архитекте Предрага Ристића и његовог сина Саве, рађеном по узору на Храм Гроба Господњег. На средини храма биће гробница са сачуваним костима мученика, слична гробу Витлејемских младенаца, које је убио цар Ирод. На зидовима ће бити уклесана имена свих Срба из Доње Херцеговине и других крајева, који су страдали у усташким злочинима.
У суботу, 3. августа 2013. године, умировљени епископ Атанасије освештао је камен темељац новог Спомен-храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. До 6. септембра исте године завршени су радови на темељима и костурници. Радови се данас настављају, а паралелно се воде акције прикупљања средстава, уз позив верницима да се прикључе овом светом делу обнове.
Сећање на Новомученике Пребиловачке представља живо сведочанство вере, страдања и духовне истрајности српског народа.
СПН је раније писао о важности народног памћења као и о тридесетогодишњици акције "Олуја".
Pročitajte takođe
Праштајмо, волимо и молимо се – порука владике Сергија поводом Часног поста
Васкршњи пост позива верне на покајање и обнову заједништва, како би у чистоти срца дочекали празник Васкрсења Христовог, поручује владика Сергије.
Преподобни Симеон Мироточиви: Од великог жупана до светогорског подвижника
Црква 26. фебруара слави светог преподобног Симеона Мироточивог, родоначелника Немањића, ујединитеља српских држава и духовног горостаса.
Тутински мученици страдали пре 83 године у тутинском храму
У храму Светих апостола Петра и Павла у Тутину обележена је 83. годишњица страдања свештеника Уроша и Луке Поповића и младића Јаблана Раковића.
Чудеса свештеномученика Власија, епископа који је и звери благосиљао
Свети свештеномученик Власије, познат и као свети Влахо, прославља се 24/11. фебруара. Његова вера била је јача и од огња и од мача.
Свети мученик Ђорђе Кратовски: 18-годишњи исповедник вере у Христа
Данас Црква слави светог Ђорђа Кратовца, српског младића који је кроз муке остао веран Христу, одбацивши сва искушњења и обећања својих убица. Страдао је 1515 у Софији.
Свети мученик Никифор: Прича о (не)мирењу и (не)праштању
У Антиохији пријатељство двојице мушкараца покварила је злоба. Један је сачувао главу на раменима, а изгубио живот вечни, а други је примио венац.