УНЕСКО ставља византијски Хлудовски Псалтир у Списак памћења света

Псалтир, који се налази у Државном историјском музеју у Москви, био је међу 74 документа додата у овај међународни Списак који чува документарне збирке, као што су књиге, рукописи, мапе, фотографије и аудио-визуелни снимки, извештава музеј.

Настао између 843. и 867. године по Христу, Хлудовски Псалтир је један од само три сачувана рана споменика византијске уметности из овог периода. Рукопис се појавио током пост-иконокластичке ере, након дужег периода систематског уништавања византијских икона.

Псалтир димензија 195 мм x 150 мм садржи 169 фолија и украшен је са 208 осликаних минијатура и фронтисписом. Према научној традицији, многе минијатуре су настале тајно и усмерене против иконобораца, са објашњавајућим текстом и стрелицама које повезују илустрације са одређеним редовима у главном тексту.

Полемички стил одражава интензивне страсти изазване иконоборачким спором.

Текст у садржи Псалме распоређене према Септуагинти и литургијска упутства за појање који следе на Литургији Свете Софије, царске цркве у Цариграду. Оригинални текст је написан деминутивним унцијалним писмом, мада је много тога преписано минускулним писмом отприлике три века касније.

Научник Никодим Кондаков теоретише да је Псалтир настао у цариградском манастиру Светог Јована Студита, док други истраживачи претпостављају да његова литургијска упутства указују на стварање у царским радионицама након повратка иконофила на власт 843. године.

Рукопис је остао на Светој Гори до 1847. године, када га је руски научник узео и донео у Москву. Накнадно га је стекао колекционар Алексеј Хлудов, по коме је и добио садашње име. Псалтир је прошао кроз Хлудовљево завештање до Николског старообредничког манастира у Москви пре него што је стигао до Државног историјског музеја.

Раније је СПН писао пафоски хористи подржали Митрополита Тихика. 

Pročitajte takođe