Штутгартски епископ говорио о проблемима РПЦ и Константинопоља

Епископ штутгартски Јов (Бандман). Фото: СПН

Владика Јов (Бандман) из Штутгарта из Руске Православне Заграничне Цркве дао је детаљну анализу кризе у савременом православљу на 42. православној конференцији у Минхену у децембру 2024, извештава СПН у Немачкој.

У свом извештају „Јединство православља у опасности: узроци и решења“, немачки владика дао је критичку оцену поступака и Московске Патријаршије и Цариграда, оптужујући обе стране за политичко ангажовање.

„У историји односа између православних цркава у 20. и 21. веку, посебно између МП и ЦП, све стране могу с правом да се међусобно прекоревају због непримереног понашања“, рекао је владика Јов.

Дотичући се Руске Цркве, архијереј је приметио њен „патриотизам и лојалност држави“, што ствара проблеме у међуцрквеним односима. Нагласио је да „Московска Патријаршија треба да призна да делује с политичком пристрасношћу и да дозвољава да буде инструментализована“.

Цариградска Патријаршија била је подвргнута још оштријим критикама. Владика Јов оптужио је Цариград да тежи „папистичкој моћи“ и крши канонски поредак.

„Фанариоте покреће папистичка жеђ за влашћу“, рекао је немачки владика, указујући на покушаје Цариграда да прошири своја овлашћења изван канонских норми.

Посебне критике изазвали су поступци патријарха Вартоломеја да самостално додели аутокефалност „без сагласности свих“ помесних Цркава, као и пракса прихватања клирика у Цариграду који имају забрану у другим Црквама.

„Свештенство и епископи који су суспендовани или рашчињени у другим Православним Црквама једноставно се примају у ЦП на њихов захтев, и тиме се пресуда против њих поништава без новог суђења“, приметио је владика.

Владика Јов указао је и на политичку позадину сукоба између Москве и Цариграда.

Као решење кризе, владика Јов је предложио концепт „живе саборности“ заснован на 34. канону апостола, где „ниједан епископ не чини ништа без сагласности првог, а први не чини ништа без сагласности свих“.

„Ако очекујемо да први не чини ништа без сагласности свих, онда и ми, појединачне Православне Цркве, морамо покушати да не чинимо ништа без његове сагласности“, позвао је немачки владика на међусобне уступке.

Говорник је навео и шокантан пример односа према сукобу на Атосу, где је игуман једног од манастира, када је упитан о начинима решавања кризе, одговорио: „Оба патријарха морају прво умрети“, мислећи на патријархе Вартоломеја и Кирила.

Упркос критикама, владика Јов је позвао на помирење: „Можемо помоћи ЦП, као и целом Православљу, да изађе из кризе само разумевањем и добром вољом“.

Раније је СПН писао да је Синод РПЗЦ осудио тенденције у Русији ка рехабилитацији совјетске идеологије.

Pročitajte takođe

На Фанару кардинал прочитао Символ вере у време Литургије

Амерички прелат Џозеф Тобин учествовао је у православном богослужењу, што је изазавало канонска питања.

Штутгартски епископ говорио о проблемима РПЦ и Константинопоља

Архијереј РПЗЦ навео је разлоге кризе у међуправославним односима и предложио начине за излазак из ћорсокака.

Либански муслимани пружили подршку Антиохијској Патријаршији

Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован X је примио 17. јула 2025. године Муфтију триполијског и Муфтију акарског, изасланике Муфтије Либанске Републике, у Патријаршијској резиденцији у Баламанду.

Ниче звоник у манастиру Соколову

На празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла, 14. јула 2025.године Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије је служио свету Литургију у манастирском храму Успења Пресвете Богородице у манастиру Соколову.

У Великој Хочи обележено 27 година од отмица и убистава у ораховачкој општини

У петак 18. јула 2025. године тачно 27 година, почео је талас отмица и убистава Срба и Рома у општини Ораховац. У присуству чланова породица, пријатеља, представника институција и удружења, данас је, код споменика са 84 имена, служен парастос мученички пострадалима у периоду од 1998. до 2000. године, преноси Радио Гораждевац.

Одржана је манифестација „Дани породице Романов“ у Никшићу

Првог дана манифестације „Дани породице Романов 2025“ у Никшићу, 17. јуна, у просторијама Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, отворена је изложба радова „Петар Велики“ и промовисана публикација „Хоризонти евроазијства“. Публикацију су приредили Неда Андрић и Јован Радојевић.