У Црној Гори митрополита испитивала полиција због непоштовања према комунистима

Митрополит Методије. Фото: ФБ Манастир Ђунис

У манастиру Подмаине, 7. јула 2025, митрополит је у проповеди назвао комунистичког вођу Јосипа Броза Тита чудовиштем, а лидера четника Дражу Михаиловића херојем.

По речима митрополита Методија, он се није одрекао својих речи у полицији, већ је штитио своје право на историјску интерпретацију и слободу речи.

У својој изјави од 14. јула 2025, митрополит Методије истиче да је та ситуација је део организоване кампање политичких прогона против Српске Православне Цркве у Црној Гори. Антицрквени кругови специјално за вернике и свештенство СПЦ желе увести деликт мишљења и ограничити слободу изражавања на задате идеолошке оквире.

„По ко зна који пут се пастирске беседе изговорене у храмовима и за време црквених служби морају појашњавати полицијским службеницима и тужиоцима“, изјавио је митрополит Методије, коме чак покушавају импутирати повреду Устава током беседе.

„Оцена усташког и титоистичког режима као злочиначких и тоталитарних творевина мрачних идеологија, почива на чињеници да је ван сваке сумње доказано да су комунистички режим Јосипа Броза и пронацистички Анта Павелића спроводили крвави терор, кроз прогон и масовне ликвидације, поред осталих, лица углавном српске националности, православне вероисповијести и припаднике и присталице монархије, односно, Југословенске војске у отаџбини. Више стотина - од стране Титових војних, партијских и парадржавних оружаних формација - побијених свештеника Српске Православне Цркве, разорени храмови и манастири, отета имовина, масовне и до данас неексхумиране гробнице, деценијска културно-политичка репресија, представљају оставштину титоистичке власти у Црној Гори за време СФРЈ. Још горе последице по српски народ и Цркву имала је Павелићева власт у Независној Држави Хртватској. Према томе, за мене је реч о епохално јединственој злочиначкој коалицији у контексту стравичних последица њихове репресије по народ и Цркву којима припадам и служим, без обзира на њихове различите историјске савезнике, идеолошке мотиве и политичке инспирације“ каже архијереј у својој изјави.

Позвавши се на законске оквире како Црне Горе, тако и ЕУ, он додаје да је само подсетио на пуке чињенице и упозорио на опасност од њиховог повампирења. Слободарска традиција Црне Горе управо налаже личну обавезу да се недвосмислено осуди и разобличи свака тоталитарна пракса без обзира којој идеологији припада, додаје владика Методије.

Он одбацује измишљотине које му импутирају да је аболирао било ког злочинца и величао ма чији злочин.

Свестан да свака наша реч подлеже прво суду Божјем, а затим суду јавности, владика одбија да му се намеће било каква идеолошко-пропагандно обојена представа стварности и историјске истине. Он упозорава да се Богом дана слобода мишљења и савести, коју и Устав штити, данас настоје сузбити под етикетом забране ревизионизма.

Архијереј закључује да његова беседа може бити предмет кривичне одговорности само ако је кривично дело залагање за националну равноправност, личну слободу и достојанство, истину и правду, у оквирима Устава и закона.

Pročitajte takođe

Подворје СПЦ у Москви прославило своју славу

У Подворју Српске Православне Цркве у Москви одржане су свечаности поводом крсне славе тог древног московског храма.

У Грабовцу одржан црквено-народни сабор

Сабор традиционално окупља верни народ, свештенство и монаштво Епархије будимске, као и бројне поклонике из Мађарске, Србије, Хрватске, Републике Српске и других земаља.

Митрополит Фотије: Неприхватљиво је да се данас сами проглашавамо геноциднима!

На празник Светих славних, свехвалних и врховних апостола Петра и Павла свечано је прослављена слава Петропавловског храма у Бијељини.

Сећање на доброчинство Св. Саве на Светој Гори

Светогорски манастир Каракал, посвећен Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу, једанаести у хијерархији светогорских манастира, памти доброчинство и ктиторство Св. Саве.

Манастир Рибница након два века добио новог монаха

Након два века, у древној светињи обављено је монашење у сусрет прослави славе обитељи.

Обележена је 150. годишњица Јаворског рата и Калипољске битке

Прошао је један и по век од првог српско-турског рата и битке на Калипољу.