У Црној Гори митрополита испитивала полиција због непоштовања према комунистима
Митрополит Методије. Фото: ФБ Манастир Ђунис
У манастиру Подмаине, 7. јула 2025, митрополит је у проповеди назвао комунистичког вођу Јосипа Броза Тита чудовиштем, а лидера четника Дражу Михаиловића херојем.
По речима митрополита Методија, он се није одрекао својих речи у полицији, већ је штитио своје право на историјску интерпретацију и слободу речи.
У својој изјави од 14. јула 2025, митрополит Методије истиче да је та ситуација је део организоване кампање политичких прогона против Српске Православне Цркве у Црној Гори. Антицрквени кругови специјално за вернике и свештенство СПЦ желе увести деликт мишљења и ограничити слободу изражавања на задате идеолошке оквире.
„По ко зна који пут се пастирске беседе изговорене у храмовима и за време црквених служби морају појашњавати полицијским службеницима и тужиоцима“, изјавио је митрополит Методије, коме чак покушавају импутирати повреду Устава током беседе.
„Оцена усташког и титоистичког режима као злочиначких и тоталитарних творевина мрачних идеологија, почива на чињеници да је ван сваке сумње доказано да су комунистички режим Јосипа Броза и пронацистички Анта Павелића спроводили крвави терор, кроз прогон и масовне ликвидације, поред осталих, лица углавном српске националности, православне вероисповијести и припаднике и присталице монархије, односно, Југословенске војске у отаџбини. Више стотина - од стране Титових војних, партијских и парадржавних оружаних формација - побијених свештеника Српске Православне Цркве, разорени храмови и манастири, отета имовина, масовне и до данас неексхумиране гробнице, деценијска културно-политичка репресија, представљају оставштину титоистичке власти у Црној Гори за време СФРЈ. Још горе последице по српски народ и Цркву имала је Павелићева власт у Независној Држави Хртватској. Према томе, за мене је реч о епохално јединственој злочиначкој коалицији у контексту стравичних последица њихове репресије по народ и Цркву којима припадам и служим, без обзира на њихове различите историјске савезнике, идеолошке мотиве и политичке инспирације“ каже архијереј у својој изјави.
Позвавши се на законске оквире како Црне Горе, тако и ЕУ, он додаје да је само подсетио на пуке чињенице и упозорио на опасност од њиховог повампирења. Слободарска традиција Црне Горе управо налаже личну обавезу да се недвосмислено осуди и разобличи свака тоталитарна пракса без обзира којој идеологији припада, додаје владика Методије.
Он одбацује измишљотине које му импутирају да је аболирао било ког злочинца и величао ма чији злочин.
Свестан да свака наша реч подлеже прво суду Божјем, а затим суду јавности, владика одбија да му се намеће било каква идеолошко-пропагандно обојена представа стварности и историјске истине. Он упозорава да се Богом дана слобода мишљења и савести, коју и Устав штити, данас настоје сузбити под етикетом забране ревизионизма.
Архијереј закључује да његова беседа може бити предмет кривичне одговорности само ако је кривично дело залагање за националну равноправност, личну слободу и достојанство, истину и правду, у оквирима Устава и закона.
Pročitajte takođe
Музика која спаја: Инклузивни хор „Исон“ из Новог Сада наступио у Нишу
У Светосавском дому у Нишу одржан је концерт Инклузивног хора "Исон" из Новог Сада, у организацији Епархије нишке и Богословије Светих Кирила и Методија.
Владика Атанасије: Ко испуни љубав, испунио је сав закон Христов
У Недељу сиропусну, митрополит Атанасије служио је Литургију у манастиру Милешеви и поручио да онај ко испуни љубав испуњава закон Христов.
Западноевропска Епархија богатија за једног јеромонаха
У Саборној цркви Светог Саве у Паризу служена је Света Архијерејска Литургија.
Суд у Украјини пустио митрополита Арсенија у кућни притвор
Чечеловски окружни суд у Дњепру заменио је Митрополиту свјатогорском Арсенију меру притвора кућним притвором до 25. априла 2026, без електронског надзора.
Херцеговачки византијски хор наступио у Херцег Новом
Тако је овај хор уписао свој први наступ ван БиХ.
У Даниловграду ће бити представљена збирка поезије
Промоција ће бити уприличена упросторијама Матице српске у Даниловграду.