Турске власти претвориће хришћански храм из 10. века у џамију
Саборни храм у Анију (Сурб Аствацацин). Фото: bianet.org
Дана 13. јула 2025, сазнало се да су турске власти одлучиле да претворе древну хришћанску цркву, Анијску саборну цркву (Сурб Аствацацин), у џамију. То је објавио руководилац археолошких ископавања у области рушевина Ани, доцент Мухамет Арслан.
Храм, изграђен крајем 10. века у јерменском средњовековном граду Ани (источна Турска), сматра се једним од најважнијих споменика јерменског хришћанског наслеђа.
Упркос чињеници да је Ани званично признат као археолошко налазиште и да је под јурисдикцијом Министарства културе и туризма Турске, сам храм није наведен на веб страници министарства као џамија. У документацији је наведен у одељку пројеката рестаурације за 2023. као објекат „Фазе 2 рестаурације Анијске катедрале“.
Доцент Арслан изјавио је да је катедрала претворена у џамију након освајања Анија од стране Селџука предвођених султаном Алп-Арсланом. Након освајања, хришћански крст с куполе је уклоњен, а уместо њега је постављен златни полумесец. Арслан тврди да се ту одржавала прва молитва петком у Анадолији.
Међутим, такве тврдње су критиковали стручњаци. Архитекта и историчар Алин Понтиоглу, учесница пројекта Ani Mobile App и члан Удружења архитеката и инжењера HAYCAR, напоменула је да не постоје поуздани историјски докази који би потврдили претварање катедрале у џамију након освајања.
„Према већини извора, Алп Арслан је освојио град, али је катедрала остала хришћански храм. Штавише, његовог сина Мелик Шаха Јермени су веома поштовали и до данас јерменске породице својим синовима дају имена Мелик“, напоменула је она.
Одлука о претварању саборног храма у џамију изазвала је критике стручњака из области заштите културне баштине. Шеф Турског удружења за историју уметности (STD), Шериф Јашар, изјавио је: „Ани је пре свега културно наслеђе које одражава историју многих народа и религија. Претварање тог споменика у џамију без потребе и без присуства верника је политички потез који нарушава друштвени мир и међурелигијско поштовање.“
Према његовим речима, храм је можда накратко и назван Фетхије џамија у 11. веку, али је убрзо напуштен због земљотреса. Јашар је нагласио да је претварање храма у џамију после толико векова „бесмислено и претвара универзално културно место у инструмент политичке симболике“.
Он је исто тако истакао да додавање архитектонских елемената својствених џамији, попут михраба или минарета, искривљује првобитну намеру јерменске верске архитектуре.
„То је понављање истог пута којим је Турска кренула претварајући Свету Софију и манастир Хора у џамије. Културно наслеђе више се не штити, већ се користи у политичке сврхе“, изјавио је Јашар.
С друге стране, међународне организације и јавност изражавају забринутост: ситуација у Анију могла би да понови судбину Свете Софије у Цариграду, која је претворена у џамију 2020, упркос протестима међународне заједнице и препорукама Унеска.
Раније је СПН писао да је председник Турске изјавио да ће, по Алаховој вољи, Света Софија заувек остати џамија.
Pročitajte takođe
Благодатни огањ сишао у Јерусалиму
На Велику суботу, у Храму Гроба Господњег и ове године догодило се велико чудо – Силазак Благодатног огња, знак посебне Божје милости и предстојећег Празника.
Благодатни огањ ће се до поноћи наћи у Београду
Патријарх српски г. Порфирије је дознавши да су израелске власти јуче укинуле забрану посете светим местима у Јерусалиму дао благослов да надлежне црквене службе предузму одговарајуће мере како би и ове године Свети и благодатни огањ са Христовог гроба доспео у престони Београд.
Митрополит Јоаникије: Велики дани нашега спасења и обновљења
Велика субота је прослављена у барском Саборном храму Светог Јована Владимира.
Митрополит Давид позвао да у покајању и смирењу дочекамо Васкрсење Христово
У Саборном храму Светог Великомученика Георгија у Крушевцу служени су Царски часови.
Митрополит Теодосије: Христова жртва је принесена ради спасења човечанства
У Косовској Митровици је молитвено обележен Велики петак.