Упознавање са српским наслеђем у Санкт Петербургу

Један Србин, наш познаник, се почетком јуна 2025. године обрео у Санкт Петербургу. У граду у коме је пре тачно двеста година његов легендарни земљак убијен од стране декабриста.

Реч је о грофу и генералу Михајлу Милорадовићу. Легендарном војнику и поданику царске круне.

Михаил Андрејевић Милорадовић, рођен је 12. октобра 1771. године, а убијен је 26. децембра 1825. године од стране декабриста.

Био руски генерал српског порекла. Рођен је у породици која је чувала сећање на своје корене у Херцеговини.

Истакао се у ратовима са Наполеоном, али је И пре тога учествовао борбама. Током Наполеонове инвазије Русије био је један од најистакнутијих и најуспешнијих руских команданата. Славу је стекао управо у овим борбама.

Почетком Отаџбинског рата организовао је стварање резервних снага и војних залиха у рејону Калуга – Волоколамск – Москва. У Бородинској бици борио се у саставу Прве армије Барклаја де Толи, командујући са три пешачка корпуса на десном крилу. Због испољене храбрости и хладнокрвности Кутузов га је именовао за команданта заштитнице армије која се повлачила.

Указом цара Александра I Романова, добио је наследну титулу руског грофа.

Чак га је Александар Сергејевич Пушкин поменуо у својој поеми "Бронзани коњаник".

"Улицом сваком где је нужно,
Где вода све пред собом плави,
Полетели су генерали,
Да би са војском спасавали
Свет што се по кућама дави."

Од 1818. до смрти је био војни генерал-губернатор Санкт Петербурга и командант гардијског корпуса. Приликом устанка декабриста 26. децембра 1825, кренуо је да смири декабристичке официре на Сенатском тргу. Пошто је био јако популаран замало је успео да смири устанак, када га је убио један од радикалних побуњеника Петар Каховски.

У уторак, 17. јуна 2025. године је један Србин посетио Ермитаж. Данас музеј, некада Зимски дворац Петра I оставио га је без даха.

У сали под називом "1812", посвећеној победи у рату са Наполеоном посетиоци могу видети на зидовима слике свих руских генерала, који су учествовали у овом рату.

Знајући да се међу свим тим сликама налази и портрет његовог сународника туриста из Србије је почео да тражи по зидовима портрет Михаила Милорадовића.

Дуго и испрва безуспешно је момак из Београда ишао, разгледао портрете и
тражио лик свог сународника.

Када се већ премишљао да одустане и оде, угледао је портрет, који тражи у самом ћошку сале уз велики портрет цара победника Александра I Романова.

Као да је сам генерал звао и довео свог сународника до свог портрета.
Момак из Београда је био пресрећан и узбуђен како је ипак пронашао славног генерала.

Међутим, то није био њихов последњи сусрет за време младићеве посете Петербургу.

У петак, 20. јуна 2025. године српски туриста је посетио један од најчувенијих манастира северне престонице, Лавру Светог Александра Невског.

Сам манастирски комплекс је огроман. У његовом оквиру се чак налази и Богословија.

Лавра Александра Невског је најстарији и највећи манастир у Санкт Петербургу. Многи Срби ће овде доћи да се поклоне моштима Светог Александра Невског, али и да одају почаст великим Србима који овде почивају.

Место за изградњу будућег манастира у Санкт Петербургу изабрао је лично Петар Велики 1710, седам година након оснивања града. Место није изабрано случајно, јер се веровало да се управо ту, на ушћу Црне реке — данас Манастирке — у Неву, 15. јула 1240. године одиграла победоносна битка кнеза Александра Невског са Швеђанима.

Лавра је манастир од посебног историјског и духовног значаја, а у целој Русији постоји још само један такав манастир — Тројице-Сергијева лавра у Сергијевом посаду недалеко од Москве.

Овде је сахрањен и легендарни Александар Суворов, један од највећих војсковођа 18. века, који није изгубио ниједну од 60 битака, због чега је постао симбол јунаштва и победе у руској историји.

Од познатих Срба овде је сахрањен и војни губернатор Санкт Петербурга, генерал Михаило Милорадовић.

Овде почива и гроф Сава Владиславић, један од најутицајнијих Срба 18. века, дипломата и саветник руског цара Петра Првог. Разграничио је Русију и Кину, основао руску обавештајну службу, а био је и утемељивач српско-руских односа. Он је поклонио Петру Великом Арапина Абрахама, чији ће потомак бити сам Александар Сергејевич Пушкин. Умро је 1738. у Санкт Петербургу.

Овде су сахрањена и двојица великих бораца за спасење православља и за спасење јединства српске Цркве — последњи српски патријарх из времена турске владавине Василије Јовановић-Бркић и владика и митрополит цетињски Василије Петровић Његош, писац прве домаће историје Црне Горе.

Туриста из Београда није знао да у овом храму почивају велики Срби и дошао је само са намером да се поклони моштима Светог Александра Невског. Као и у Ермитажу, невидљива рука га је водила кроз ову велику светињу право према гробовима његових сународника. И тако се у три дана опет сусрео са генералом Милорадовићем.

Ту није био крај изненађењима. На другом спрату ове светиње, где се и налази кивот са моштима Светог Александра Невског, посетиоца из Србије чекало је још једно изненађење. Велика икона са Острога Светог Василија. Слава му и милост!

Да је неко посетиоцу из Београда испричао шта ће све и на који начин видети током своје посете Санкт Петербургу не би му веровао. Управо због тога је овај пут био тако оплемењујући за срце и душу.

Pročitajte takođe