Стопа повратка Срба на Космет најмања у постконфликтним подручјима у целом свету - српско Министарство спољних послова
Избеглице на путу ка Србији, август 1995. Хрватске акције "Бљесак" и "Олуја" крај су највећег етничког чишћења после II св. рата у Европи. Многима се тад губи сваки траг. За неколико дана, спас је у Србији потражило више од 250.000 људи. Фото: Медиасфера
На свом налогу на мрежи Х, у објави подсећају на то да је Србија током ратова деведесетих година примила више од 600.000 избеглица са свих простора бивше Југославије, уз више од 200.000 интерно расељених лица с Косова и Метохије.
О несебичности и систематском приступу Србије проблему избеглица сведочи и највећи процес интеграције избеглица у савременој Европи – њих 400.000 стекло је држављанство Републике Србије.
Ипак ти процеси и даље су пуни изазова. Готово 25.000 људи и даље има статус избеглица, док протеривање, угрожена безбедност и дискриминација Срба у јужној српској покрајини нимало не губе на интензитету.
Стопа повратка Срба и других интерно расељених с Космета и дан данас је мања од 2% - најнижа у свим постконфликтним подручјима читавог света.
Pročitajte takođe
Митрополит Теодосије у Великој Хочи: Ко са вером приступа бива окрепљен
У недељу, 3. августа 2025. године, Митрополит рашко-призренски г. Теодосије је служио свету Литургију у цркви Светог архиђакона и првомученика Стефана у Великиој Хочи.
Митрополит Фотије је говорио о светој мисији Кола српских сестара
Архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је 4. Августа 2025. године на празник Свете Марије Магдалине свету архијерејску литургију у Растуши.
Сензационална тврдња бугарског научника: Универзум није могао настати случајно
Бугарски биолог и теолог Валентин Велчев изнео је тврдњу да је настанак Универзума као резултат случајности – научно посматрано – практично немогућ.
Научна теорија приближава науку и религију: Информација као основа стварања?
Поједина новија научна истраживања отварају могућност другачијег сагледавања тог односа – као приближавања, а не супротстављања.
Митрополит Методије: Ништа дух од земље одлепити не може осим вере тврде и пламене молитве
Митрополит будимљанско-никшићки г. Методије је служио 2. августа 2025. године, на празник Светог пророка Илије, свету Литургију у храму посвећеном том Божјем угоднику на планини Бјеласици.
Архијереј СПЦ позвао да се клонимо идеопоклонства и чувамо традицију нашег народа
У недељу, 3. августа 2025. године, Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор загребачко-љубљански г. Кирило је служио свету Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.