Грчки богослов о ПЦУ: Томос није магија која мирјане претвара у епископе

Богослов Василис Тулумбцис. Фото: СПН

На богословској конференцији одржаној у Пиреју, у Грчкој, теолог Василис Тулумбцис изнео је извештај у ком је оштро критиковао одлуку Константинопоља да ПЦУ додели аутокефалност, јавља дописник СПН. Његов извештај носио је наслов „Оцена Цркве о нереординацији у складу са Седмим васељенским сабором и украјинска криза“.

Према речима грчког теолога, групу која је на крају добила томос о аутокефалности од Константинопољског патријарха у јануару 2019, чинили су представници три категорије: бивши канонски епископи који су се отцепили од УПЦ, представници расколничких структура и самопроглашени „епископи“ који вероватно немају благодат.

„Иако та три случаја имају различите еклисиолошке карактеристике, ипак су сви без изузетка прихваћени по истој процедури и на потпуно исти начин. Сви, без изузетка, признати су као архијереји Цркве“, приметио је Тулумбцис.

Аутокефалност не дарује свештенство

Теолог је истакао суштинску разлику између обнављањем у свештенству и давања аутокефалности:

„Немогуће је да један административни акт као што је аутокефалија, магијски додељује свештенство људима који га никада нису добили и, можда, никада нису ни припадали телу Цркве“, рекао је он.

По Тулоумбцисовом мишљењу, то ствара парадокс без преседана – „кад група која има томос о аутокефалности није Црква“.

Он је објаснио: "Да би Црква постала аутокефална, она мора пре свега да буде Црква. Јер Црква настаје и остварује се [тамо где постоје] стварне свете тајне, освећена благодат и свештенство."

Директна злоупотреба VII Васељенског сабора

Теолог је оптужио присталице ПЦУ међу теолозима и архијерејима грчког света да искривљују одредбе VII Васељенског сабора да би оправдали неканонске одлуке.

„Студије које су покушале богословски да оправдају прихватање украјинских расколника, у суштини, представљале су покушај да се уз помоћ разних интелектуалних акробатских трикова представи као теолошко оправдање за еклисиолошки неодрживу одлуку Константинопољске патријаршије“, навео је он.

Грчки теолог је нагласио да је VII Васељенски сабор разматрао питање прихватања епископа који су у почетку примили ваљану хиротонију у крилу Цркве, пре пада у иконоборачку јерес. У случају украјинских расколника, ситуација је радикално другачија.

Ка еклисиологији огранака

По Тулумбцисовом мишљењу, пракса примењена у украјинском питању доводи до усвајања „еклисиологије грана”, карактеристичне за католицизам после Другог ватиканског концила, где се признаје постојање важећих сакрамената у свим историјским црквама.

Пошто непонављање хиротоније афирмише претходно постојање ваљаног свештенства, али у овом случају такав приступ нема ограничења, онда се на крају испоставља да јеретици и расколници у принципу не постоје“, објаснио је теолог.

Закључак

„Пракса која је примењивана у погледу начина прихватања и признавања украјинских расколника није имала никакве везе са VII Сабором и не слаже се са православном еклисиологијом, за коју не постоје ваљане Свете тајне и свештенство изван Цркве“, закључио је Тулумбцис.

Теолог је нагласио да ће украјинско црквено питање као еклисиолошки проблем остати нерешено све док православна еклисиологија буде потискивана на периферију, а решења буду тражена на нивоу центара геополитичке моћи, који „нити рукополажу, нити обнављају, већ само наређују“.

СПН је раније писао да је митрополит Серафим на конференцији одржаној у Пиреју изјавио да је поновно установљење Филарета и Малетича од стране Константинопољске Патријаршије неважеће.

Pročitajte takođe