„Ми смо хришћани, то је оно што нас све спаја“ - дан Кирила и Методија у Петроварадину

Протојереј Благоје Катић благосиља славске дарове "Беседе Петроварадин". Фото: ФБ страница Удружења

На дан свесловенских просветитеља Кирила и Методија, 24. маја 2025. дописници СПН присуствовали су Литургији у храму Св. апостола Петра у Петроварадину и освештавању славских дарова Српско-чешког удружења „Беседа Петроварадин“.

Том приликом, разговарали смо с протојерејем Благојем Катићем у војноболничкој цркви Св. апостола Павла. Причали смо о раду наших љубазних домаћина и о том малом, али блиставом и намученом драгуљу православне духовности на обронцима Фрушке горе.

Прво питање које смо поставили оцу Благоју, пароху цркве, било је о значају празника Ћирила и Методија уопште. Замолили смо га да нам каже и шта за њега лично тај празник значи и зашто је баш тај празник слава наших домаћина, Српско-чешког удружења „Беседа Петроварадин“.

Свештеник је рекао нам је да је значај равноапостолне браће Кирила и Методија непроцењив, будући да су они све словенске народе из таме незнабоштва привели у светлост јеванђељске Истине и увели нас у породицу хришћанских народа. Зато их у тропару и називамо „словенским апостолима“.

Али оно у чему отац Благоје и лично доживљава неизмерну важност свете солунске браће је то што су се изборили да се сваки народ може молити Богу на свом рођеном, разумљивом језику, уместо искључиво на дотадашња три језика Цркве: латинском, грчком и хебрејском.

Млади свештеник истиче да су у мултикултуралној средини каква је Петроварадин, везе међу људима блиске и многоструке, без обзира на порекло и припадност.

Стога је с одушевљењем прихватио и дао благослов председници хришћанске заједнице парохије, Ружи Колачек, да при храму Св. апостола Павла с другим парохијанима оснује удружење српско-чешког пријатељства „Беседа Петроварадин“.

Што се тиче крсног имена Удружења, свете браће Кирила и Методија, парох Благоје уз срдачан осмех одговара:

„Ко, ако не они? Ко ако не они који су нама, данашњим православцима и онима који се изјашњавају као римокатолици, проповедали васкрслог Христа, Јеванђеље и Христову науку? Нема бољег празника.“

У тој малој парохији, надомак Новог Сада, на обронцима Свете Фрушке горе, капији Срема, изнедрило се много активности које су донеле плода. И сами смо имали прилике да се уверимо у благодат која се осећа на служби у овој црквици коју с временом посећује све више људи.

„Када сам изашао са светим Путиром да их позовем да се причесте, у ствари, Христос кад их је позвао – сви су пришли да се причесте. То је суштина“, истиче отац Благоје.

Он додаје да су у парохији успели да остваре да сви буду као једна породица, да негују љубав Христову и међусобно разумевање. Тако треба да функционише и сваки хришћанин, без обзира на конфесију, самим тим - и држава, нација, читав народ. Када би сви тако функционисали, не би било проблема у свету, уверава свештеник.

По његовом мишљењу, то и јесте циљ и задатак свега што је везано за Цркву, нарочито свих секција и удружења која се из Цркве изнедре и раде под њеним окриљем.

„Само ширење љубави, јер то је оно што нам данас фали у свету – да разумемо једни друге, да покушамо да створимо ту емпатију. И оно што је основа, то је љубав Христова, без љубави Христове ништа не можемо. Када би то сви схватили, не бисмо имали никаквих проблема“, с чврстом вером износи наш саговорник.

Истакли бисмо још нешто у речима оца Благоја, што нас је навело на размишљање. Треба добро да је чујемо сви ми, који смо из било ког мунданог разлога можда заборавили на оно главно што треба да нас спаја.

На питање о изложби „Чеси у Српској Православној Цркви“ Удружења „Беседа Петроварадин“, он каже да је био одушевљен том идејом.

„Једно је нација, а друго је вера – сви ми ту мало бркамо појмове. Првенствено је то што су нам донела света браћа Кирило и Методије - да смо сви хришћани. А онда, ако баш морамо, због неког идентитета, лако ћемо се поделити на Чехе, Србе, ове, оне. Али ово је основно – да смо сви хришћани и да верујемо у Бога Оца, Бога Сина и Бога Светог Духа – Свету Тројицу. То је оно што нас све спаја.“

Без обзира на повремена неразумевања и инат који нас понекад могу раздвајати у националном смислу – духовност је оно што нас увек спаја. И то увек треба да нам је циљ, закључује протојереј Благоје Катић, парох петроварадинске војноболничке цркве Св. апостола Павла.

Pročitajte takođe