Црква празнује успомену на апостола Јована Богослова

Икона апостола Јована Богослова. Фото: отворени извори

Црква 21. маја (8. маја по јулијанском календару) прославља сећање на светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, љубљеног ученика Христовог, који је имао посебну мисију у историји хришћанства.

Јован Богослов заузима јединствено место у хришћанској традицији као аутор једног од четири канонска Јеванђеља, три саборне посланице и књиге Откровења (Апокалипсе). Његова теолошка дела од фундаменталног су значаја за хришћанску доктрину и имала су огроман утицај на формирање догматике.

Јеванђеље по Јовану битно се разликује од синоптичких Јеванђеља (Матеј, Марко и Лука) по дубини теолошког разумевања догађаја из Христовог земаљског живота. Јован је тај који наглашава божанску природу Спаситеља, започињући своју причу речима: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог“. Ови редови су постали камен темељац хришћанске догме о Оваплоћењу Бога.

Апостол Јован у својим посланицама развија учење о љубави као основи хришћанског живота. Његове чувене речи „Бог је љубав“ постале су духовни водич за милионе верника током векова. Црква посебно поштује апостола као проповедника љубави и милосрђа, ментора у духовном животу.

Књига Откровења, коју је Јован написао на крају свог живота током свог изгнанства на острву Патмос, садржи пророчке визије о судбини света и Цркве. Тај апокалиптични текст, са својом богатом симболиком, до данас остаје један од најдубљих и најтајанственијих у Светом писму.

Како предање каже, Јован је био једини од дванаест апостола који није примио мученичку смрт, доживевши дубоку старост - око 105 година. Према светоотачком предању, чак ни у старости није престајао да понавља: ​​„Децо, волите једни друге!

Посебност црквеног поштовања апостола Јована је у јединствености његовог одласка из земаљског живота. Када су апостолови ученици дошли на место његовог погреба, нису нашли тело светитеља.

Раније је СПН писао о томе зашто се апостол Јован назива Апостолом љубави.

Pročitajte takođe

Козма и Дамјан у предању као исцелитељи и заштитници болесних

Зимски Врачи – 14. новембар, празник су Светих Козме и Дамјана, лекара који се вековима памте по служби Богу и људима, милосрђу и чудесним исцељењима.

Свети Немањићи: Драгутин, Милутин и мајка им Јелена Српска

Православна Црква 12. новембра/30. октобра слави свете српске краљеве Драгутина и Милутина и њихову мајку, краљицу Јелену Српску.

У Храму Светог Марка одјекнуле песме вере братских народа

У препуној цркви Светог Марка у Београду одржано је културно вече које је песмом и молитвом повезало српски и грчки народ.

Како су сјали Христови светитељи Аврамије Затворник и Анастасија Римљанка

Свети Аврамије Затворник и Преподобномученица Анастасија Римљанка обележавају данашњи дан, 11. новембар, у календару Српске Православне Цркве.

Свети Арсеније Сремац: од Срема, Пећи и Ждребаоника до Пекинга и Манџурије

Православна Црква 10. новембра/28. октобра слави Светог Арсенија Сремца, патријарха српског, чије сећање и данас живи међу православнима широм света.

Мироточиви заштитник Солуна: војник царев, али слуга Христов

Свети великомученик Димитрије Солунски, заштитник града Солуна и победник над злом, пример је хришћанске храбрости, љубави и непоколебиве вере у Христа.