Црква празнује успомену на апостола Јована Богослова
Икона апостола Јована Богослова. Фото: отворени извори
Црква 21. маја (8. маја по јулијанском календару) прославља сећање на светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, љубљеног ученика Христовог, који је имао посебну мисију у историји хришћанства.
Јован Богослов заузима јединствено место у хришћанској традицији као аутор једног од четири канонска Јеванђеља, три саборне посланице и књиге Откровења (Апокалипсе). Његова теолошка дела од фундаменталног су значаја за хришћанску доктрину и имала су огроман утицај на формирање догматике.
Јеванђеље по Јовану битно се разликује од синоптичких Јеванђеља (Матеј, Марко и Лука) по дубини теолошког разумевања догађаја из Христовог земаљског живота. Јован је тај који наглашава божанску природу Спаситеља, започињући своју причу речима: „У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог“. Ови редови су постали камен темељац хришћанске догме о Оваплоћењу Бога.
Апостол Јован у својим посланицама развија учење о љубави као основи хришћанског живота. Његове чувене речи „Бог је љубав“ постале су духовни водич за милионе верника током векова. Црква посебно поштује апостола као проповедника љубави и милосрђа, ментора у духовном животу.
Књига Откровења, коју је Јован написао на крају свог живота током свог изгнанства на острву Патмос, садржи пророчке визије о судбини света и Цркве. Тај апокалиптични текст, са својом богатом симболиком, до данас остаје један од најдубљих и најтајанственијих у Светом писму.
Како предање каже, Јован је био једини од дванаест апостола који није примио мученичку смрт, доживевши дубоку старост - око 105 година. Према светоотачком предању, чак ни у старости није престајао да понавља: „Децо, волите једни друге!
Посебност црквеног поштовања апостола Јована је у јединствености његовог одласка из земаљског живота. Када су апостолови ученици дошли на место његовог погреба, нису нашли тело светитеља.
Раније је СПН писао о томе зашто се апостол Јован назива Апостолом љубави.
Pročitajte takođe
Поука против псовке старца Саве Псково-печерског: Речи које скрнаве душу
Овај духовни текст поручује да човек који псује сам себе изопштава из заједнице верујућих и подвргава себе проклетству.
Синиша Бувач: Праг толеранције код хомосапијенса у 21. веку
Свештеник, Синиша Бувач, написао је за српски СПН ауторски текст о толеранцији у 21. веку. Текст говори о томе са каквим се пеоблемима сусрећу православни хришћани у данашње време.
Празник Полагања појаса Пресвете Богородице: Симбол исцељења и обнове
Празник Полагања појаса је подсетник на чудесну милост Божију која се кроз Богородицу излива на верни народ – како у телесним, тако и у духовним немоћима.
„Под сунцем има довољно места за све људе“: 111 година од рођења патријарха Павла
Тешко је мало говорити о нашем вољеном оцу патријарху Павлу, а немогуће је рећи довољно.
Саборност као пут, породица у срцу православног живота: Великогоспојински породични сабор у Милићима
Мото свих сабора је „Да се сложимо, обожимо и умножимо“, речи св. Николаја Жичког. Овај пут, разговарали смо с мештанком Вером Милановић о историји манифестације, утисцима и значају оваквог окупљања у њеном месту.
Синиша Бувач: Православље као начин преображења личности
Свештеник Синиша Бувач написао је за српски СПН ауторски текст о свом раду са затвореницима. Отац Синиша кроз предавања и уз помоћ православља допире до затвореника и води их на пут преображаја и покајања.