Црква празнује успомену на апостола и јеванђелиста Марка

Апостол и јеванђелист Марко. Фото: elpedia

Верници православне цркве 8. маја (25. априла по јулијанском календару) обележавају дан сећања на светог апостола и јеванђелисте Марка. Апостол Марко, кога зову и Јован Марко, био је синовац апостола Варнаве и један од седамдесет Христових ученика.

Свети Марко је рођен у Јерусалиму. По црквеном предању, кућа његове мајке Марије се налазила поред Гетсиманског врта, и ту је Марко био сведок догађаја у ноћи уочи страдања Спаситеља на крсту.

После Вазнесења Господњег, Свети Марко је постао најближи сапутник апостола Петра и Павла. Заједно са Павлом и Варнавом кренуо је на мисионарски пут, проповедајући на Кипру и у Малој Азији.

По благослову апостола Петра, Марко је основао Цркву у Египту, поставши први епископ Александрије, где је основао хришћанску школу. Према легенди, управо је у Риму записао приче апостола Петра о земаљском животу Спаситеља, које су касније постале основа Јеванђеља по Марку.

Свети Марко је завршио свој апостолски живот као мученик у Александрији, где су га у време црквене службе ухватили незнабошци, зверски претукли и бацили у тамницу. Према легенди, те ноћи му се јавио сам Христос, укрепљујући га пред предстојеће страдање. Сутрадан је свети Марко умро са речима: „У руке Твоје, Господе, предајем дух свој“.

Мошти јеванђелисте Марка пренете су у Венецију у 9. веку и сада почивају у чувеној катедрали Светог Марка, која је постала симбол града.

У иконографском предању апостол Марко је приказан са лавом, који симболизује моћ и царско достојанство Христово, о чему сведочи у свом Јеванђељу.

Pročitajte takođe

Животни пут блаженопочившег грузијског Патријарха Илије

Из Грузије су нам стигле тужне вести о смрти Патријарха Илије.

Владика Григорије: Бог нас проналази пре него што ми пронађемо Њега

У Недељу православља у Франкфурту владика Григорије поручио да вера почиње онда када човек одговори на Божји позив и схвати да га је Бог већ пронашао.

Хришћанско разумевање рата и мира владике Николаја и оца Јустина

У православљу рат и мир нису само политичке категорије већ пре свега духовне стварности. Владика Николај и ава Јустин схватају рат као последицу духовног пада човека.

Свети Оци Цркве о рату и миру - топ 8 мишљења

У хришћанству мир није политичка категорија нити пуко одсуство рата. Мир је духовно стање које произилази из односа човека и Бога и његове унутрашње борбе против греха.

Сећање на владику Атанасија Јевтића, ученика аве Јустина Ћелијског

Дана 4. марта 2021. упокојио се владика Атанасије Јевтић, један од најзначајнијих српских богослова и архијереја, који је оставио дубок траг у Цркви и богословљу.

Митрополит Марк: „Али истина ће победити“

Митрополит берлински и немачки Марк из РЗПЦ говори о Часном посту, изазовима у савременој Православној Цркви и деценијама служења у Немачкој.