Црква данас празнује великомученика Георгија Победоносца
Икона великомученика Георгија Победоносца. Фото: отворени извори
6. маја (23. априла по јулијанском календару) Црква прославља дан сећања на великомученика Георгија Победоносца, једног од најпоштованијих светитеља.
Свети Георгије је рођен у граду Бејруту (у античко доба – Белит), у подножју Либанских планина, у породици богатих и побожних родитеља који су га васпитали у хришћанској вери. Када је Ђорђе још био дете, његов отац је био мучен до смрти због исповедања Христа.
Пошто је ступио у војну службу, Георгије се истакао међу осталим војницима својом интелигенцијом, храброшћу, физичком снагом и лепотом. Пошто је убрзо достигао команданта хиљаде, постао је миљеник цара Диоклецијана.
Према канонском житију, Геогије је страдао за време Великог гоњења под царем Диоклецијаном због исповедања вере. После осам дана тешког мучења, одрубљена му је глава 303. године. Као онај који је у духовном рату однео храбру победу над својим мучитељима (нису успели да га натерају да се одрекне хришћанства) и који пружа чудесну помоћ људима, још за живота Георгија су почели називати Победоносцем.
Најпознатије је чудо Светог Георгија о змају. Лик Светог Георгија Победоносца на коњу симболизује победу над ђаволом – „древном змијом“. Према легенди, у граду Бејруту, немилосрдна змија се населила у дубинама језера, која је излазила из вода и прождирала људе. Да би умирили чудовиште, становници су почели да му жртвују прелепе девојке. Временом је жреб пао на једину ћерку локалног владара.
Када је звер почела да прилази девојци, изненада се појави блистави младић на белом коњу, који је копљем пробо змију и спасио девојку. Тај младић био је свети великомученик Георгије. Оваквим чудесним јављањем зауставио је уништавање младића и девојака и обратио Христу становнике те земље, који су раније били незнабошци.
Данас се у црквама служе свечане службе посвећене светом великомученику. Православни верници узносе своје молитве, тражећи од Светог Георгија Победоносца заштиту и снагу у савладавању животних тешкоћа.
Pročitajte takođe
Из тишине мајчинског срца до небеске славе: Преподобна Анастасија Српска
Данас наша Црква прославља успомену на преподобну Анастасију Српску, мати светог Саве и његове браће и супругу Стефана Немање.
Свети Наум Охридски чудотворац окупља верне и после више од хиљаду година
Свети Наум Охридски, ученик свете браће Ћирила и Методија, вековима окупља вернике који његовим моштима притичу тражећи духовну утеху и исцељење.
Свети Јован Шангајски: Србин који је постао светитељ света
Свети Јован Шангајски и Санфранциски оставио је неизбрисив траг у православном свету подвигом, милосрђем и чудима. Црква га слави 2. јула.
Свети пророк Јелисеј: чудотворац који је наставио Илијино дело
Свети пророк Јелисеј оставио је дубок траг у историји Старог завета. Његов живот обележили су вера, бројна чуда и неуморно позивање народа на повратак истинитом Богу.
„Достојно јест“: предање о икони и небеској песми Пресветој Богородици
Православна Црква 24. јуна празнује и икону „Достојно јест“. Тај дан подсећа на чудо на Светој гори, када је арханђео Гаврило открио нову Богородичину песму.
Апостол Варнава донео Јеванђеље незнабошцима и учрврстио Кипарску Цркву
Свети апостол Варнава, један од седамдесеторице Христових ученика, остао је упамћен као проповедник Јеванђеља, сапутник апостола Павла и мученик за веру.