Црква данас празнује великомученика Георгија Победоносца
Икона великомученика Георгија Победоносца. Фото: отворени извори
6. маја (23. априла по јулијанском календару) Црква прославља дан сећања на великомученика Георгија Победоносца, једног од најпоштованијих светитеља.
Свети Георгије је рођен у граду Бејруту (у античко доба – Белит), у подножју Либанских планина, у породици богатих и побожних родитеља који су га васпитали у хришћанској вери. Када је Ђорђе још био дете, његов отац је био мучен до смрти због исповедања Христа.
Пошто је ступио у војну службу, Георгије се истакао међу осталим војницима својом интелигенцијом, храброшћу, физичком снагом и лепотом. Пошто је убрзо достигао команданта хиљаде, постао је миљеник цара Диоклецијана.
Према канонском житију, Геогије је страдао за време Великог гоњења под царем Диоклецијаном због исповедања вере. После осам дана тешког мучења, одрубљена му је глава 303. године. Као онај који је у духовном рату однео храбру победу над својим мучитељима (нису успели да га натерају да се одрекне хришћанства) и који пружа чудесну помоћ људима, још за живота Георгија су почели називати Победоносцем.
Најпознатије је чудо Светог Георгија о змају. Лик Светог Георгија Победоносца на коњу симболизује победу над ђаволом – „древном змијом“. Према легенди, у граду Бејруту, немилосрдна змија се населила у дубинама језера, која је излазила из вода и прождирала људе. Да би умирили чудовиште, становници су почели да му жртвују прелепе девојке. Временом је жреб пао на једину ћерку локалног владара.
Када је звер почела да прилази девојци, изненада се појави блистави младић на белом коњу, који је копљем пробо змију и спасио девојку. Тај младић био је свети великомученик Георгије. Оваквим чудесним јављањем зауставио је уништавање младића и девојака и обратио Христу становнике те земље, који су раније били незнабошци.
Данас се у црквама служе свечане службе посвећене светом великомученику. Православни верници узносе своје молитве, тражећи од Светог Георгија Победоносца заштиту и снагу у савладавању животних тешкоћа.
Pročitajte takođe
Козјачки пустињак који је прорекао цара
Живот светог Прохора Пчињског сведочи о тихом подвигу, молитви и чудесној вези између земаљског смирења и небеске славе.
Свети Петар Цетињски: Владика, државник и чудотворац Црне Горе
Свети Петар Цетињски био је духовни отац, државник и миротворац који је ујединио Црну Гору и својим делом оставио вечни печат у историји српског народа.
Чудеса светог Луке и настанак првих икона Богородице
Свети апостол и еванђелист Лука, лекар, сликар и ученик Христов, оставио нам је Јеванђеље, иконе и сведочанство вере које не бледи. Црква га слави 31. октобра.
Вероучитељ: Наш задатак је да обогатимо и учврстимо веру у дечијим срцима!
Српски СПН је са великом радошћу доноси својим читаоцима ексклузиван интервју са вероучитељем Филипом Пекићем.
Свети краљ Милутин - владар који је уздигао Србију ближе небесима
Милутин је био ктитор који није градио из сујете, већ из вере. Сваки храм је био молба и захвалница за мир у земљи, за снагу народа, за спас душе. С њим је сванула златна ера Немањића.
Света Петка: скромна подвижница која сабира цео православни свет
Живот Свете Параскеве – славимо је 27. октобра – познатије као Света Петка, прича је о одрицању, чистоти и вери која превазилази векове и границе народа.