Гауди на путу ка светости: Папа Фрања одобрио први корак ка канонизацији „Божјег архитекте“

Црква Саграда Фамилија у Барселони. Фото: througheternity.com

Папа римски Фрања одобрио је први званични корак ка проглашењу светим чувеног каталонског архитекте Антонија Гаудија, творца Саграде Фамилије у Барселони, једне од најпознатијих цркава на свету и симбола шпанске уметности и вере, пише Ројтерс.

Ватикан је у понедељак саопштио да је Папа потписао декрет којим се признају „херојске врлине“ архитекте Антонија Гаудија, што га формално поставља у статус „слуге Божјег“, прву од четири фазе ка светости.

Канонизација у Католичкој Цркви има четири фазе: прво треба постати „слуга Божји“, затим пречасни, благословени (блажени) и на крају – светац.

Сад је у Риму у току процес беатификације  архитекте (други корак), а посебан трибунал мора утврдити да ли је било чудесних догађаја у вези са њим. За његово проглашење за блаженог потребно је једно званично признато чудо, а за канонизацију и друго.

Једно чудо већ је објављено – једна жена из Реуса тврди да јој је након молитви Гаудију враћен вид. С друге стране, уз сведочења оних који су га познавали, има извесних доказа за светост, како се тврди у истраживању државног јавног сервиса TVE.

Процес за канонизацију Гаудија започело је пре тридесет година Удружење за беатификацију Антонија Гаудија, основано 1992, под руководством Хозе Мануела Алмузара.

Удружење је покренуло процес јер је Гауди „сведок вере, човек вере, велики посматрач природе и бриљантан архитекта, и постао је универзална фигура модерне архитектуре. Његов допринос овој дисциплини прекинуо је устаљене шаблоне. Сведочанство вере које је нудио током свог живота огледа се у његовом најважнијем делу, Саграда Фамилиа у Барселони“.

Ко је био Антонио Гауди?

Антониo Гауди (1852–1926), познат као „Божји архитекта“, посветио је више од четири деценије живота изградњи Саграде Фамилије – монументалне базилике која се и данас гради. Његова замисао и пројекат, инспирисани природом и хришћанском симболиком, сматрају се врхунцем модернистичке архитектуре.

Изградња цркве почела је 1882. године, а Гауди је од 1914. напустио све друге пројекте како би се потпуно посветио њој.

Гауди је био дубоко религиозан човек. У младости је, под утицајем друштвених и идеолошких токова у Барселони, пролазио кроз кризу вере. Али од тренутка када је преузео рад на Сагради Фамилији 1883, његова духовност се продубила, окренуо се вери, живео скромно, често ишао на мисе, исповедао се, постио. То је кулминирало 1894. кад је током Великог поста постио до изнемоглости и разболео се.

Умро је 10. јуна 1926, ударио га је трамвај. Због скромног изгледа, прво је погрешно идентификован као бескућник и смештен у сиротињску болницу, где је три дана касније преминуо. Његове последње речи биле су: „Амин. Боже мој! Боже мој!“

Његов сахрани присуствовале су хиљаде људи, а опроштајна поворка била је дуга пола километра. Сахрањен је у крипти Саграде Фамилије, што је необично за човека који није имао свештени чин.

Саграда Фамилија, која је од 2005. под заштитом УНЕСКО-а, постала је место ходочашћа како верника, тако и љубитеља уметности. Само 2023, посетило ју је 4,7 милиона људи. Њен утицај је толики да су неки посетиоци, попут јапанског архитекте Кенџија Имаија, вајара Ецура Сатоа, или јужнокорејског званичника из Пусана, Јуна Јунг-ђуа, након посете и проучавања Гаудијевог дела — прешли у католичанство.

Од покретања поступка канонизације 2003, Гаудијева духовна заоставштина све више долази у фокус. Архиепископија Барселоне сада води случај, а папа Фрања је својом најновијом одлуком означио да се процес налази у завршној фази пред проглашење блажености.

Истовремено, изградња цркве коју је Гауди започео се наставља. До 2024. завршено је 12 од планираних 18 торњева. Када ће бити потпуно завршена, још није познато – да ли ће то бити до стогодишњице његове смрти или проглашења за свеца, остаје да се види.

Али, чувена је његова реченица:

„Мој клијент није у журби.“

Једно је ипак извесно: док се куле Саграде Фамилије уздижу ка небу, тако расте и духовна величина човека који их је замислио – Антонија Гаудија, уметника, верника, и можда и будућег свеца.

Pročitajte takođe