Патријарх Порфирије на 175. годишњици Војне академије

Патријарх Порфирије и владика Доситеј с представницима Војне академије. Фото: СПЦ

Филм је снимљен у продукцији Војнофилмског центра „Застава филм“ Управе за односе с јавноошћу Министарства одбране.

Војна академија, настала средином 19. века, утемељила је официрску професију у Србији и одмах заузела место институције од националног значаја.

Завршили су је многи српски великани. Њено трајање говори да почива на чврстим темељима знања, вештине, подвига, замисли, као и свих претходника – управника, начелника, команданата, професора и официра с Војне академије.

Поводом годишњице оснивања војног школства у Србији и Пошта Србије издала је пригодне поштанске марке.

Први примерак из колекције начелник Војне академије уручио је патријарху Порфирију.

Патријарх се тим поводом обратио присутнима и захвалио на указаној части. Он је изразио дивљење због максиме Војне академије „Част је наша имовина!“

Предстојатељ је рекао да смо, као народ св. Саве, и поред бројних искушења остали на висини достојној славних предака.

Тај аксиом о части је и потреба, и знамење ко смо и чему тежимо. Он нас може и спасити, додао је Патријарх, јер су свештеничка и војничка служба често подударне. Обе имају готово исти призив: да служе Богу и ближњем, народу и отаџбини.

Патријарх је рекао да онај ко посматра официрску службу кроз та јеванђелска начела на трагу је разумевања њене узвишености и одговорности.

Патријарха нарочито радује то што као мала земља, имамо Војну академију завидне традиције – што се види по кадру и великанима које је изнедрила.

Благослов је што су новије генерације питомаца имале веронауку од основне школе, и сви заједно, с професорима и особљем Академије, имају могућност да непосредноо исповедају веру. Враћање верске службе у Министарство одбране и Војску омогућава да све у својим животима сви на Академији вреднују Јеванђељем и утемеље у Литургији и светим тајнама, истиче патријарх Порфирије.

Све је у Божјим рукама. Наши животи, професије, победе и порази. Треба сви да тежимо светости. Наши преци живели су вером апостола Павла који каже „Све могу у Исусу Христу, који ми моћ даје“ (Фил 4,13). У немогућим страдањима и ропству били су непобедиви.

То нам је и данас потребно, јер верујући човек своју службу обавља као да самом Господу служи.

Pročitajte takođe