У Мађарској ће бити приказан филм о Митрополиту Лукијану
У биоскопу P’Art Mozi у Сентандреји 13. марта у 18 часова биће премијерно приказан филм ПАСТИР ДОБРИ поводом 40. годишњице архијерејске службе Митрополита будимског г. Лукијана која је свечано обележена прошле године.
Епархија и Библиотека Матице Српске позивају на промоцију каталога Библиотеке манастира Грабовца и Библиотеке епископа будимског Арсенија Стојковића која ће се одржати у четвртак 20. марта 2025. године у Текелијануму у Будимпешти са почетком у 18 часова.
Културни центар Грачаница из јужне српске покрајине Косова и Метохије представиће се 3. априла од 19 часова будимпештанској публици изложбом о манастиру Грачаница и пригодним културно-уметничким програмом.
Поводом 160. годишњице од упокојења првог српског школованог композитора, рођеног у Будиму, Хор Св. Стефан Дечански из Новог Сада наступаће Корнелију у спомен под диригентском палицом проф. др Тамаре Адамов.Концерт ће се одржати у суботу по Васкрсу 26. априла 2025. године са почетком у 19 часова у Саборној цркви у Сентандреји.
Мелодрама "Лед" биће приказана 29. априла у Текелијануму са почетком од 19 часова.
Pročitajte takođe
Три јубилеја обележиће Светосавски бал у Паризу у јануару 2026.
Светосавски бал на Сени у Паризу поново ће окупити уметнике и публику на традиционалном путовању кроз музику и културу.
Званичници Епархије ваљевске посетили Богословију у Сремским Карловцима
Посету је благословио Митрополит ваљевски г. Исихије.
Милорад Додик и Синиша Каран посетили Епархију будимску
Делегација из Републике Српске је недавно боравила у Мађарској.
”Како бити хришћанин у данашњем свијету?” Духовне вечери у Марибору
Храм Светих Кирила и Методија у Марибору током Божићног поста, у оквиру Мариборских духовних вечери, организује неколико духовних предавања.
Дела игумана Нектарија Морозова представљена у крипти Храма Светог Саве
Две књиге руског игумана су представљене у Београду.
У Новгородској цркви пронађена фреска стара 900 година
Рестауратори у Новгородском музеју-резервату успешно су реконструисали сцену „Мучење Светог Георгија Победоносца“.